VMM2020 predviđa da će severni magnetni pol nastaviti da klizi ka Rusiji.
Podaci pokazuju da je ove godine magnetni severni pol prešao unutar 390 km od geografskog Severnog pola i prešao glavni Grinič meridijan. Naučnici su takođe potvrdili da Zemljino magnetno polje i dalje slabi, brzinom od oko 5 odsto na svakih 100 godina.
Ranije ove godine Nacionalna uprava za okeane i atmosferu SAD i Britanski geološki zavod bili su primorani da ažuriraju svetski magnetni model, godinu dana pre planiranog roka, zbog brzine kojom se magnetni severni pol pomera od kanadskog Arktika i ka ruskom Sibiru.
Svetski magnetni model koristi se u mnogim oblastima, od aplikacija za kompas za pametne telefone, mapa i GPS usluga, do telekomunikacionih prenosnih sistema i navigacionih alata za razne agencije, uključujući Saveznu upravu za vazduhoplovstvo, NASA, američko Ministarstvo odbrane i NATO.
Moguć kataklizmički scenario: Da li će severni i južni pol zameniti mesta
Komentarišući najnovije podatke, geofizičar Siaran Began rekao je za FT da kretanje pola ne samo da je „brže“ nego devedesetih godina prošlog veka „nego je brže nego u prethodna četiri veka“, navode naučnici i ističu kako „zaista ne znaju mnogo o promenama koje to pokreću“.
Kad je pol prešao meridijan Grinič i nastavio svoje kretanje prema istoku, čovečanstvo je ušlo u nepoznato.
Naučnici su ranije izrazili zabrinutost zbog kolebanja magnetnog severnog pola i njegovog mogućeg uticaja na magnetno polje koje štiti Zemlju. Bez polja, Zemlja bi bila izložena sunčevim olujama, što bi moglo naneti veliku štetu, od svemirskih letelica do elektroenergetskih mreža. Čak i ako je magnetno polje netaknuto, planeta ostaje ranjiva.
Nacionalna akademija nauka SAD 2011. godine je izračunala da bi ponavljanje solarne oluje poput one koja je pogodila planetu 1859. godine moglo naneti čak 2 biliona dolara početne štete i da bi bila potrebna decenija da se šteta sanira.
Štaviše, oslabljeno magnetno polje može dovesti do potencijalno kataklizmičnog procesa koji naučnici nazivaju „geomagnetnim preokretom“, u kojem Zemljin severni i južni pol menjaju mesta. Procenjuje se da se posljednji takav zaokret dogodio pre oko 800.000 godina, a neki naučnici veruju da bi takav događaj uskoro mogao i da se ponovi, iako bi taj proces mogao da traje vekovima.
