Prvi krug izbora za predsednika Hrvatske održaće se 22. decembra, tri dana uoči Božića po gregorijanskom kalendaru, što znači da bi drugi krug, ako ga bude, trebalo da se održi 5. januara. Da li će Hrvatsku nastaviti da vodi Kolinda Grabar Kitarović, ili će na njeno mesto doći Zoran Milanović, ili pak vodeći „antisrbin“ Miroslav Škoro glavno je pitanje predstojećeg glasanja. Naime, oni su po snazi izdvojili između 11 kandidata koji pretenduju na mesto prvog čoveka Hrvatske.
„Ratno stanje“ pred glasanje
Kampanja se vodi kao da je reč o životu i smrti. Prednost u „originalnosti“ kampanje javnost daje Kolindi koja je dobila i neformalni nadimak — Amazonka.
Ono što, međutim, posebno zabrinjava Srbe u Hrvatskoj je činjenica da Kitarevićeva, koja trenutno vodi u odnosu na Milanovića, uporedo sa kandidatom Miroslavom Škorom vodi „militantnu kapanju“, ponašajući se kao da je usred rata. Što je najgore, Hrvatskoj javnosti se to sviđa.
Kolumnista hrvatskog „Jutarnjeg lista“ Rober Bajruši u svom osvrtu na izbornu kampanju u Hrvatskoj pod naslovom „Za predsedničke kandidate Hrvatska je još u ratu“ možda je dao i najbolji odgovor na sva postavljena pitanja.
Upitan zašto tako vidi predsedničku kampanju u Hrvatskoj, Bajruši za Sputnjik odgovara:
„Zato jer veliki deo stanovništva i birača još reaguje na te teme. Tu pre svega mislim na dvoje desnih kandidata Miroslava Škoru i Kolindu Grabar Kitarović. Ozbiljan kandidat u prvom krugu je i Zoran Milanović, koji predstavlja levi centar, a rezultati pokazuju da su ovo troje prilično izjednačeni, odnosno da je među njima razlika dva do tri odsto“, navodi naš sagovornik.
Borba za procente
Prema njegovoj proceni, upravo tako mala razlika je i razlog da Kolinda i Škoro intenziviraju svoju kampanju na temama koje mobilišu desnicu, a to je verbalno ratno stanje.
„Ovo je više, rekao bih, interno ludilo. Zašto? E tu bi verovatno trebalo, kada bi postojala, da se uključi politička psihijatrija, da bi se lakše došlo do odgovora. Jedan od razloga bi mogao biti taj što je u Hrvatskoj na sceni došlo do rivalstva neokonzervativizma poslednjih sedam-osam godina, jer se tada desnica pregrupisala i počinje jedan konzervativni udar koji je vrlo desno orijentisan, i svetonazorski, i religiozno“, ističe Bajruši.
Škoro i Kolinda žele da se pokažu ko je veći Hrvat, iako ni jedno ni drugo nemaju veze sa proteklim ratom. Naime, Škoro je za vreme rata bio u Americi, a Kolinda je bila student bez javnih političkih aspiracija. Što se tiče Srba i toga kako oni prolaze kroz ovu „militantnu“ predsedničku kampanju, Bajruši kaže:
„Tu se dešavaju neke ružne stvari sa te desne scene i poruke koje se odatle šalju. To u principu utiče dosta na svakodnevni život većine ljudi srpskog porekla u Hrvatskoj. Da je ružno, ružno je! Što se tiče glasova bila bi neka logika da oni svoj glas daju Zoranu Milanoviću. Ako bi glasali za neke druge kandidate koji sigurno neće pobediti, to automatski znači da bi taj glas bio bačen ili rasut, tako da bi Milanović mogao doći u situaciju da uopšte ne uđe u drugi krug“, mišljenja je Bajruši.
Hrvatska kao Sirija
Prema njegovom mišljenju, Evropi ne smeta toliko ovakva izborna retorika s obzirom da ima puno desnih vlada, a i sama Hrvatska je jedna od manjih država EU, ali koja za premijera ima nekoga ko je evropski orijentisan, tako da je tu nađen balans.
Bajruši je između ostalog u svojoj kolumni napisao i sledeće:
„Kada bi se neupućeni posmatrač ovih dana našao u Hrvatskoj, slušajući predsedničke kandidate, prilično je sigurno da bi pomislio kako se nalazi u Ukrajini ili Siriji. Jer kako se predizborna kampanja približava vrhuncu, retorika koja prevladava stvara dojam kao da je Hrvatska na pragu novog rata“.
„Krajem 2019. godine kandidati za predsednika Republike Hrvatske vode kampanju kao da je država na pragu rata. Dvadeset i četiri godine nakon što su oslobođeni okupirani krajevi, a oružje zauvek zamuknulo, više od jednog desetljeća nakon što je Hrvatska postala članica NATO-a, odnosno šest i pol godina otkako je u Evropskoj uniji, kojoj će početi predsedavati za ravno šesnaest dana“, zaključio je Bajruši.
