„Status naših snaga u Turskoj posmatramo kao simbol naše višedecenijske posvećenosti radu i pomaganju u odbrani našeg saveznika iz NATO-a i strateškog partnera Turske“, istakao je predstavnik Pentagona.
Zvaničnik je dodao da Turska „daje svoj doprinos u misijama (NATO-a) u Avganistanu, na Kosovu, u Iraku“ i važna je za ciljeve Strategije nacionalne odbrane Sjedinjenih Američkih Država.
On je naveo da Vašington namerava da uspostavi dijalog „ohrabrujući Tursku na konstruktivniju politiku u vezi sa S-400, Sirijom i drugim aspektima u kojima postoje nesuglasice“.
Ranije je predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio da bi Ankara mogla da zatvori vojne baze Indžirlik i Kuredžik za vojsku Sjedinjenih Američkih Država kao odgovor na američke sankcije.
Vazduhoplovne snage SAD koriste avio-bazu Indžirlik u provinciji Adana na jugu Turske. Oni omogućavaju rad radarske stanice za rano upozoravanje o raketnom napadu, koja se nalazi u oblasti Kuredžik u provinciji Malatja na jugoistoku Turske i predstavlja deo sistema za protivraketnu odbranu NATO-a u Evropi.
Nabavka ruskih PVO sistema
Kupovina najnovijih ruskih sistema za protivvazdušnu odbranu S-400 izazvala je krizu u odnosima Turske i Sjedinjenih Američkih Država. Isporuka sistema počela je sredinom jula. Prema rečima turskog predsednika „Trijumfi“ bi mogli da u potpunosti uđu u službu u aprilu 2020. godine. Vašington je zahtevao da se sporazum obustavi i da se umesto njih nabave američki sistemi „Patriot“.
U slučaju odbijanja, Vašington je zapretio sankcijama i odlaganjem ili poništavanjem prodaje Turskoj najnovijih američkih lovaca F-35, ali je Turska odbila da učini ustupke.