Suština njegovog stava kada je reč o vojnim akcijama svodi se na sledeće — vojna operacija samo kao poslednja opcija i uz podršku Ujedinjenih nacija.
Tako je Korbin 1999. godine osudio kampanju koju je NATO poveo protiv SRJ i okarakterisao ju je, kako navode neki britanski mediji, kao kriminalnu, optuživši Tonija Blera, tadašnjeg premijera, da je pravi razlog za intervenciju „da se domognu resursa i prodaju oružje“.
Operacija NATO-a protiv SRJ nije imala podršku UN, a Korbin je govorio da je situacija mogla da se reši i na drugačiji način.
Nisam pacifista, ali…
I pre nego što je postao britanski poslanik, svoje antiratne stavove izrazio je kroz protivljenje Foklandskom ratu, a Bi-Bi-Si je svojevremeno konstatovao da je on praktično, tokom svoje 35-godišnje karijere, bio protiv svake vojne akcije.
To, međutim, nije sasvim tačno.
„Najbolja odbrana za britansku vladu je da bude aktivna u traganju za političkim rešenjima za svetske probleme. Ovaj stav me ne čini pacifistom. Prihvatam vojnu akciju u skladu s međunarodnim zakonom, i kao krajnje sredstvo u nekim slučajevima je neophodna“, govorio je Korbin, dodajući da to nema nikakve veze sa unilateralnim intervencijama koje su poslednjih godina postale rutina.
Kao primer opravdanog ulaska u rat naveo je Drugi svetski rat.
„Sumnjam da bi iko doveo u pitanje legitimitet i ultimativnost Drugog svetskog rata“.
S druge strane, kaže Korbin, ima mnogih koji bi doveli u pitanje legitimitet Prvog svetskog rata.
Smatrao je i da su britanske snage imale dobru mirovnu ulogu na Kipru, a nedvosmislenu podršku dao je intervenciji u Istočnom Timoru pod okriljem UN 1999. godine, a bio je uveren i da je trebalo da Ujedinjene nacije intervenišu i 1994. godine u Ruandi i spreče genocid.
Kada je tadašnji premijer Toni Bler 2000. godine poslao trupe u Sijera Leone, Korbin je pitao ministra odbrane Džefa Huna zašto britanske snage ne mogu da budu pod UN komandom i da bude jasno da su deo UN.
Oštro se protivio ratu u Iraku 2003. godine, glasao je protiv britanskog vojnog angažovanja u vojnim akcijama u Avganistanu i Libiji, a nije, poput Blera, podržao ni avanturu Džordža Buša u Avganistanu.
Od evroskeptika do protivnika „bregzita“ bez dogovora
U trenutku kada je, s pobedom Borisa Džonsona, izvesno da će Britanija izaći iz EU, zemlja se suočava sa novim izazovom — kako da ostane jedinstvena. Možda je Korbinov stav prema EU i položaju Britanije manje kontroverzan, kako ga je većina doživljavala.
Iako je Korbin bio evroskeptik još od davnih dana, kada je tek formirana Evropska ekonomska zajednica, i što je 2011. godine bio za referendum o izlasku zemlje iz Unije, 2015. godine pravi svojevrsni zaokret izjavom da možda postoje razlozi da Velika Britanija ostane u EU.
Naime, smatrao je da izlazak iz Unije pod uslovima lošim po obične Britance nije dobar izbor.
Rojters je za njega u septembru prošle godine napisao da je decenijama bio među najoštrijim kritičarima EU, a da je tada bio poslednja linija odbrane od izlaska Britanije iz evropskog bloka bez sporazuma.
Za taj put koji je prešao, britanska agencija ocenjuje da je među najneverovatnijim u modernoj britanskoj istoriji.
