Mogu li SAD nastaviti da vode politiku polazeći od činjenice da su vodeća gasna i naftna sila, ili se radi o kratkotrajnom blesku, koji će nestati jednako brzo kao što se pojavio, pita se Vilijam Engdal u svojoj analizi za „Nju istern autluk“ i konstatuje da „sve ukazuje na to da se ipak radi o kratkoročnom čudu“.
Ispostavilo se da je bum sa škriljcima bio kratkog daha. Još 2017. godine Engdal je pisao da nova vašingtonska geopolitička strategija gasnih ratova sadrži fatalnu manu. Uprkos činjenici da se gradi 12 LNG luka (za skladištenje tečnog prirodnog gasa) duž američke istočne obale i Meksičkog zaliva, dugoročna pouzdanost snabdevanja američkim gasom iz škriljaca je pod velikim znakom pitanja.
Energetski bum i nagli pad
Naime, pored toga što ova metoda zagađuje ogromne količine pijaće vode i izaziva druge ekološke problema, najozbiljnija mana Trampovog plana o dominaciji zasnovanoj na izvozu američkog gasa iz škriljaca je stabilnost same proizvodnje te vrste gasa. Zbog geologije nekonvencionalnog gasa iz škriljaca, proizvodnja bušotina je u početku relativno visoka. Međutim, kako su više puta ponavljani testovi pokazali, u bušotinama za vađenje gasa iz škriljaca nakon četiri do pet godina dolazi do ogromnog pada proizvodnje.
Testovi ukazuju na to da se obim gasa nakon sedam do osam godina smanjuje za nekih 80 odsto. To znači da u prvih pet do sedam godina dolazi oko 80 odsto profita iz bušotine, koji potom dramatično pada, iz čega sledi zaključak da održavanje nivoa proizvodnje gasa iziskuje mnogo veći broj bušotina po mnogo većoj ceni, kako za okolinu tako i za krajnje potrošače.
Ispada tako da je bum sa škriljcima dao američkom predsedniku Donaldu Trampu priliku da se novembra ove godine na Kongresu proizvođača nafte iz škriljaca u Pensilvaniji pohvali da je nekonvencionalna energija iz škriljaca učinila Ameriku „najvećom energetskom supersilom u istoriji čovečanstva“.
Poznato je da su SAD zabranile izvoz nafte 1975. godine zbog naftne krize. Ta zabrana je ukinuta krajem 2015. godine. Do promena je došlo zahvaljujući novim tehnologijama vađenja nafte i gasa — hidrauličnom frakingu, što je omogućilo veliku proizvodnju, najpre u Severnoj Dakoti, Teksasu i Pensilvaniji.
Trampov gasni rat
Uspon je počeo 2011. godine, kada su SAD prestigle Rusiju i tako postale najveći svetski proizvođač prirodnog gasa, a do 2018. su pretekle i Saudijsku Arabiju i postale vodeći svetski proizvođač nafte. Decembra 2018. godine u SAD se proizvodilo 11,7 miliona barela sirove nafte dnevno, a izvoz nafte i derivata nadmašio je uvoz za oko 200.000 barela dnevno, tako da su Amerikanci postali neto izvoznik — prvi put otkad je Ministarstvo energetike 1973. godine počelo da prikuplja te podatke.
Računajući, pre svega, na gas iz škriljaca, Tramp je otpočeo i svojevrsni svetski gasni rat, usmeren najpre protiv Rusije.
U vreme dok je Tramp u Pitsburgu pobedonosno govorio o energentima iz škriljaca, ruski ministar energetike Aleksandar Novak je ukazivao na trend značajnog smanjenja broja bušotina za eksploataciju nafte iz škriljaca u poslednjih nekoliko meseci i na prognoze Volstrita o značajnom usporavanju prinosa iz škriljaca u 2020. godini.
Kako je rekao, ni sa gasom iz škriljaca stvari ne stoje ništa bolje, uprkos tome što proizvodnja trenutno prevazilazi domaću potražnju. „Iako se infrastruktura za skladištenje tečnog prirodnog gasa (LNG) širi, još uvek je daleko od nivoa koja bi Sjedinjenim Državama omogućio da postanu glavni snabdevač Evropske unije u konkurenciji ruskog gasa. A novac sa Volstrita takođe presušuje“, rekao je Novak.
Iz Rusije, od predsednika Vladimira Putina, Tramp je dobio i svojevrsnu ekološku packu. Oštro kritikujući zemlje poput Sjedinjenih Američkih Država zbog toga što ignorišu uticaj proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca na životnu sredinu, Putin je rekao: „Današnja tehnologija proizvodnje nafte iz škriljaca i gasa iz škriljca bez sumnje je varvarska“, prenela je američka TV mreža Si-En-Bi-Si.
Da je predsednik SAD Donald Tramp potpuno izolovan u svom stavu protiv propisa o zaštiti okoline i u svojoj borbi za „deregulaciju klime“, izjavila je na klimatskom samitu u Španiji i francuska ministarka za ekološku tranziciju Elizabet Born, komentarišući izjavu predsednika Sjedinjenih Država o mehanizmima za uštedu vode.
Ekološka zamena teza
Tramp, naime, nije komentarisao zagađenje vode prilikom proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca na sastanku u Beloj kući o deregulaciji, u prisustvu malih preduzetnika, već se u svojoj diskusiji pozabavio potrošnjom vode u toaletima.
„Pomno pratimo lavaboe, tuševe i druge delove kupatila“, izjavio je američki predsednik.
„Ljudi ispiraju ve-ce po deset, petnaest puta, umesto samo jednom!“, rekao je Tramp i dodao da na njegov zahtev Agencija SAD za zaštitu okoline (EPA) analizira podatke o potrošnji vode. Ova ekološka zamena teza američkog predsednika, svakako, zvuči kao loš vic. Tim pre što manjak vode nikako nije za izrugivanje.
A pogotovo ako se zna da u industriji eksploatacije škriljaca američka privreda arči vodu.
Sudbina dalje proizvodnje nafte i gasa iz škriljaca u SAD zavisiće, naravno, od cene ovih energenata na svetskom tržištu. Otkad je stupio u Belu kuću, mnoge Trampove izjave, ali i geopolitički sukobi i dogovori su poprilično uticali na skokove i padove cena nafte, a time i na poslovanje kompanija koje u SAD iz škriljaca proizvode naftu i gas. U vreme jeftine nafte, mnoge od ovih kompanija su bankrotirale, a mnogi se povlače iz ovog posla baš da ne bi bankrotirale.
