Ovakav novi princip ekoloških taksi objasnio je za „Blic“ Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju pri Privrednoj komori Srbije.
Novi sistem je stupio na snagu, s izuzetkom onih taksi koje se odnose na fizička lica.
Ovaj princip ekoloških taksi počeće da se primenjuje od 1. januara 2020. godine, kako piše u Uredbi o kriterijumima za određivanje aktivnosti koje negativno utiču na životnu sredinu, a u Stavu 4 koji se odnosi na fizička lica navodi se sledeće:
„Aktivnosti fizičkih lica koje utiču na životnu sredinu su: korišćenje električne energije, korišćenje grejnih uređaja, korišćenje hemijskih sredstava, korišćenje proizvoda koji posle upotrebe postaju posebni tokovi otpada, proizvodnja i prerada hrane i druge aktivnosti“.
„Obveznik plaćanja naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine je fizičko lice koje obavlja neku od aktivnosti iz Stava 1 ovog člana. U smislu ove uredbe fizičkim licem smatra se obveznik poreza na imovinu za stambene jedinice za koje se plaća porez na imovinu“, dodaje se.
Fond za zaštitu životne sredine
„Iznos naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine za fizička lica iznosi 1.200 dinara za kalendarsku godinu. Iznos naknade iz Stava 4 ovog člana umanjuje se za 50 odsto obvezniku koji ne stanuje u stambenoj jedinici“, navodi se u Uredbi.
Rogobatno sročeno, ali to umanjenje od 50 odsto odnosi se na one stanove u kojima niko ne živi, tumači sagovornik „Blica“.
„Ekološka taksa se donedavno plaćala po kvadratnom metru, sada će građani paušalno plaćati 1.200 dinara na godišnjem nivou, što je sto dinara mesečno“, kaže Siniša Mitrović.
Taksa se odnosi na uticaj na životnu sredinu, odnosno, iako se već naplaćuje odvoženje otpada, struja i voda, ova taksa usmerena je na generisanje opasnog otpada, kako kaže Mitrović. U to spadaju lekovi, baterije, sijalice, boje, lakovi, koje ljudi inače bacaju zajedno sa komunalnim otpadom.
Tu su i oni koji u privatna ložišta ubacuju neadekvatan ogrev, odnosno pale i tekstil, gumu...
„Cilj države jeste da dođe do fonda od oko pet milijardi na godišnjem nivou, da bi moglo da se investira u zaštitu životne sredine. Građani i industrija kao saveznici: njihov dinar ide sto odsto za zaštitu životne sredine“, rekao je Mitrović.
Na pitanje zašto uvoditi taksu na bacanje opasnog otpada, umesto urediti odvajanje od komunalnog otpada, Mitrović kaže da za tako nešto ne postoje uslovi, a da će ih novac od ovih taksi upravo i obezbediti.
Kako će se naplaćivati ova ekološka taksa, odnosno uz koji račun će je građani plaćati, odluka je lokalnih samouprava. To znači da će ovaj sistem sasvim izvesno u različitim gradovima različito i funkcionisati. Takođe, na koji ekološki problem će novac iz budžeta biti usmeren odlučuje lokalna samouprava.
