Maratonski razgovori predsednika država i vlada EU članica, koji su počeli u četvrtak rano po podne i trajali do petka iza ponoći, kao prioritet su imali dogovor o postizanju nulte emisije štetnih gasova u EU.
Češki premijer Andrej Babiš poslao je pred početak samita pismo predsedniku Evropskog saveta Šarlu Mišelu, u kojem naglašava da se mora definisati „podela troškova“ tranzicije sa fosilnih goriva, pri čemu se, prema njegovom mišljenju, prioritet mora dati članicama koje se najviše i oslanjaju na upotrebu fosilnih goriva.
Pored novca, jedno od pitanja oko kojih se vodila diskusija među zemljama-članicama, jeste mogućnost da veći razvoj nuklearne energije u Evropi zameni izvore energije koji najviše zagađuju prirodnu sredinu, izazivajući efekat staklene bašte.
Poljska je tokom razgovora sa EU članicama izrazila i sumnju da se do 2050. godine može postići cilj klimatski neutralne Evrope, tražeći da se taj rok pomeri na 2070. godinu, što na kraju nije prihvaćeno.
Pored maratonskih razgovora o klimi koji su obeležili prvi dan samita u Briselu, EU lideri su se brzo usaglasili oko produžetka evropskih sankcija Rusiji.
Tokom večere u Briselu lideri su razmotrili i budžet EU za narednih sedam godina i ovlastili predsednika Evropskog saveta Šarla Mišela da „nastavi pregovore u cilju finalizacije dogovora o budžetu“.
EU lideri su na samitu u Briselu dočekali i prve informacije o rezultatima izbora u Velikoj Britaniji
Razgovor o izlasku Velike Britanije iz EU, koji posle informacija o pobedi britanskih konzervativaca deluje sve izvesniji i pripreme za pregovore o budućim odnosima dveju strana biće na dnevnom redu drugog dana samita EU lidera u petak.
