Predsednik SAD i definitivno je blokirao imenovanja novih sudija u Apelaciono telo STO umesto onih kojima ističe mandat, tako da to telo sada umesto sedam članova ima samo jednog člana. Trampov slogan „Amerika na prvom mestu“, pored brojnih zemalja obuhvaćenih njegovim protekcionističkim merama, tako je na svojoj koži osetila i STO.
U najvećoj međunarodnoj ekonomskoj organizaciji, koja broji 164 članice, zahvaljujući Vašingtonu sada, praktično, ne postoji arbitar koji donosi konačnu i izvršnu odluku po brojnim međudržavnim trgovinskim sporovima.
A tih sporova nikada nije bilo više. Bilo ih je i ranije, ali situacija kakva je bila prošle i ove godine je jedinstvena u negativnom smislu, kaže za Sputnjik nekadašnja predstavnica Srbije u STO Bojana Todorović.
Nemogućnost arbitriranja u STO njen šef Roberto Azevedo je ocenio kao vraćanje zakona džungle u globalnu trgovinu, a tim rečima je situaciju opisao i novi evropski komesar za trgovinu Fil Hogan, koji smatra da je STO pred najvećom krizom od kako je nastala 1995. godine.
Odlučivaće zakon džungle
To što su SAD po odluci Apelacionog tela STO nedavno izgubile jedan spor sa Kinom verovatno je bio dodatni „argument“ da Tramp definitivno posegne sa blokadom. Vašington je gotovo dve godine sistematski blokirao imenovanja novih sudija, smatrajući da je neophodna reforma organizacije gde apelacija neće imati snagu koju ima sada i to, kako smatra, na štetu SAD.
Amerika kao nekadašnji lider ekonomskog globalizma i inicijator osnivanja STO, tako se našla u situaciji da gasi sopstveno čedo pošto je štafetnu palicu morala da prepusti Kini.
Bojana Todorović kaže da se za 25 godina postojanja te organizacije nikada ništa slično nije dogodilo i da je ovakav ishod malo ko očekivao, iako je bilo sličnih pokušaja i pre ove blokade.
„Prethodna godina je ukazivala da to može da se dogodi, jer su krenuli trgovinski ratovi i onaj sa Kinom, ali je taj sistem rešavanja sporova i dalje funkcionisao. Međutim, sada je to potpuno blokirano i sada bilo koji spor, praktično, ne može da se iznese do kraja pošto nema dovoljno članova Apelacionog tela STO, jer su im mandati istekli, a novi nisu izabrani“, objasnila je Todorovićeva.
Ona smatra da će u trgovinskim sporovima sada biti presudno to ko je jači, dok će manji partneri gledati da popuste.
Pad svetske trgovine
Situacija sa trgovinskim ratovima koje je pokrenula Amerika dovela je do pada svetske trgovine. Sagovornica Sputnjika je to ilustrovala podatkom da je Svetska trgovinska organizacija snizila projekciju rasta svetske trgovine za 2019. na 1,2 odsto sa predviđenih 2,6 odsto. To je, kako napominje, najniži nivo u proteklih deset godina.
Nekadašnja predstavnica Srbije u STO napominje da izveštaj o trgovini od pre mesec dana ukazuje na to da su zemlje G20 od sredine maja do sredine oktobra ove godine uvele 37 odsto više restriktivnih mera na uvoz u odnosu na isti period prošle godine.
Najnovije tenzije će, kako smatra, samo dodatno povući svetsku ekonomiju naniže.
„Generalni direktor je apelovao da se što pre izađe iz te situacije. Za nekih šest-sedam meseci, mislim da je to jun sledeće godine, biće organizovana ministarska konferencija STO, koja se održava svake dve godine, tako da bi za STO bilo jako važno da se ona do tada nekako vrati svom putu. U suprotnom STO je u velikom problemu, ona ne može da funkcioniše i sada ulogu može da igra sila“, smatra Todorovićeva.
STO odavno zreo za reformu
Ona deli mišljenje predsednika STO, ocenivši da se u svetsku trgovinu vraća zakon džungle ako neko nekažnjeno može da radi šta hoće.
Ekonomista Borislav Borović ne spori Trampov motiv koji neće dopustiti da bilo ko ugrozi interese SAD u trgovini. Amerika ne može da trpi to što se Kina nametnula kao veliko konkurent, ističe on za Sputnjik.
On ipak napominje da ta, kako kaže, žalopojka oko blokade rada STO jedino ima smisla ako se ne prenebregne logičan stav da svetska trgovina ne može biti prostor haosa već uređenih međunarodnih trgovačkih odnosa. Međutim, Borović tvrdi da je zakon džungle već uveliko u STO.
Odavno je STO bio zreo za reformu i mnogo je kritičara koji toj organizaciji zameraju da selektivno primenjuje odredbe u korist razvijenih i bogatih zemalja. Borović u prilog tome navodi više ugovora, među kojima i onaj o poljoprivredi, gde su siromašne zemlje otvorile svoje granice uvoznoj robi sa Zapada, koja je kao jeftinija uništila lokalne proizvođače. Najbogatije zemlje su izdvajale 600 milijardi dolara godišnje za subvencionisanje svojih poljoprivrednih proizvoda, a istovremeno su uvele niz protekcionističkih mera za ulazak robe na svoje tržište.
Siromašnim zemljama neće biti uteha ako nepravednu dominaciju SAD u STO zameni Kina, navodi Borović.
