Kusturica je istakao da se ljubav prema mržnji gaji vekovima, te da je isplivala i 1914, 1918, 1941. i 1945. godine, ali da će one koji je se drže dočekati još jedan poraz, pa će, kao što su izgubili dva svetska rata, izgubiti i treći.
„Izetbegović, kada govori o moralu, prethodno zaboravlja da su njegovi ljudi opljačkali stan mojih roditelja. Zaboravlja da su podmetnuli bombu u sulundar da bi se potvrdilo da je moj otac, koji je inače bio partizan, u stvari bio četnik, i da bi opravdali pljačku novca koji su tamo našli, ne previše — 3.000 dolara, koje sam im poslao iz Amerike“, rekao je Kusturica novinarima u Beogradu.
On je napomenuo da su mu oduzeli stan i srušili dve kuće u Visokom.
„A onda sam na kraju ispao ja nemoralan zato što prijateljima idem u susret“, rekao je Kusturica i poručio da će prijateljima ići u susret, bez obzira na njihovo političko uverenje i da ga nikada neće zaustaviti oni koji iz svog nemorala govore o tome kakav je on, preneo je Tanjug.
Nagrada za ono što je zapisano u njegovim knjigama
Kusturica je upitao ko bi u prošlosti rekao i mogao da pretpostavi da bi Nobelova nagrada mogla da bude deo antisrpskog diskursa.
Rekao je i da će u svojoj narednoj knjizi o Petru istaći da je zapravo Nobelova nagrada najbolja potvrda da ne treba priznati samoproglašeno Kosovo, jer, zapravo, čudo se desilo u trenutku kada to niko nije očekivao.
Kusturica je naveo da je dodela Nobelove nagrade u Švedskoj kraljevskoj akademiji velika manifestacija, monumentalni čin vezan za ljudsku delatnost, nauku, a posebno za književnost, procesija u kojoj se učestvuje, od govora koji pisac spremi, pa sve do momenta kada kralj uručuje to priznanje.
„Put do Handkea je bio dug, ali je zato delo bilo formatirano davno i utoliko je ta nagrada data njemu ne za ono što je mislio i govorio, kako kažu, nego za ono šta je zapisano u njegovim knjigama“, kaže Kusturica.
On je istakao da svi Handkeovi oponenti nisu pročitali ni dva reda njegovih knjiga, iz opusa koji je ogroman.
Poistovećivanje Nobelove nagrade sa političkim idejama — pogrešno
Kusturica je ocenio i da je poistovećivanje Nobelove nagrade sa političkim idejama potpuno pogrešno, te dodao da Handke ništa ružno nije govorio o stradanju muslimana, nego je čak govorio da je tamo (u Srebrenici) napravljen najveći zločin posle Drugog svetskog rata.
„Međutim, nije rekao ono što upotpunjuje ideološku parolu koju je zaključio Haški tribunal. Nije hteo to da kaže, ali ne može se reći da je govorio protiv muslimana", istakao je Kusturica, prenela je Srna.
On je rekao da je uručenju Nobela Handkeu u Stokholmu prisustvovao na poziv prijatelja, te podsetio da je to prijateljstvo nastalo još 1995. godine kada je dobio „Zlatnu palmu“ u Kanu za „Podzemlje“, na šta su se obrušili francuski intelektualci, predvođeni Bernarom Anrijem Levijem, a da uopšte nisu ni videli film.
Austrijski pisac Peter Handke primio je u utorak, 10. decembra, Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu. Uručenju nagrade u Stokholmu prisustvovao je i Kusturica.
Iz SDA je tada, između ostalog, ocenjeno da je Handke „izdao ljudskost, istinu, pravdu i tradiciju evropskog humanizma“, te da je među najglasnijim u njegovoj odbrani Kusturica, koji je „počinio sličnu izdaju svih ljudskih i moralnih principa“.
