Nagradu za životno, književno stvaralaštvo, koje predstavlja ukupni doprinos književnosti i kulturi dobio je Mihailović, a Jahina za najbolju knjigu „Deca Volge“ objavljenu tokom godine, saopšteno je na konferenciji za novinare na kojoj su govorili članovi žirija proslavljeni srpski režiser Emir Kusturica, akademik Jovan Delić, književnik Muharem Bazdulj i književni kritičar Želidrag Nikčević.
Nastavljena tradicija
Saopštavajući imena nagrađenih, Kusturica je rekao da je ova nagrada najbolji izraz ideje da se književnost predstavi kao internacionalna kategorija, a takođe i ime Ive Andrića koji je u svakom pogledu bio čovek internacionalnog značaja.
„Naša želja se realizuje peti put, nagrade su dobijali veliki pisci iz Kine, po našem mišljenju oni koji su te godine pisali najbolje knjige, kao i naši pisci. Srećan sam što se ove godine pogodilo da jedan veliki pisac dobije nagradu za životno delo Dragoslav Mihailović“, rekao je Kusturica.
S druge strane, dodao je on, nastavljena je tradicija Instituta da se nagrađuju i stranci, pa je u ovom slučaju nagradu za najbolju knjigu dobila Guzelj Jahina za roman „Deca Volge“.
Kusturica je rekao da je izuzetno srećan što se ova nagrada dodeljuje praktično na dan srpskog prosvetitelja, Savindan, 27. januara, i najavio da će to biti svetkovina kao i uvek.
Kusturica je podsetio da je bivša Jugoslavija zapravo bila ideja — govori srpski da te svi razumeju, ali da je to nasleđe u svim drugim bivšim jugoslovenskim republikama ostalo nekako skučeno upravo na taj mali prostor.
„Često se pitam, kada mi pričamo o Kosovu i Metohiji o čemu mi pričamo? Zapravo mi pričamo u sebi, jer ako ne budemo dovoljno internacionalni, onda ćemo biti kao naše komšije, onda nećemo pričati o sebi nego o drugima, kao što oni neprestano pričaju o nama, kao što oni svoje nacije i svoje tek zaokružene teritorije zapravo afirmišu u isključivo antisrpskom diskursu“, rekao je Kusturica.
Klasik srpske književnosti
On je dodao da je zato ova nagrada, peta po redu, značajna, jer ide izvan granica, seže i do Tatara i Kineza u taj ogromni svet.
„Nagrade koje smo dodelili najbolje govore o našim namerama i želji da se čitava stvar internacionalizuje, a ne da tutumrake iz komšiluka proglašavamo nobelovcima. A, pri tome nam se otvara jedan ogroman svet, što je pozitivna strana globalizacije, a to je da je svet veliki. Kako se nekad govorilo — svet je veliki, a Srbija mala. Možemo da govorimo i obrnuto, ali ne moramo“, dodao je Kusturica.
Obrazlažući dodelu nagrada, Delić je rekao da je Mihailović dobio nagradu za celokupni prozni i dramski opus, ističući da se već sa prvim knjigama „Frede, laku noć“ i „Kad su cvetale tikve“ uvrstio među vodeće srpske pisce.
Postao je, naveo je Delić, klasik srpske književnosti i rodonačelnik cele prozne orijentacije nazvane „proza novog stila“.
On je dodao da je Mihailović u svojim knjigama usmerio na živu reč, na glas junaka, po pravilu nesrećnika i autsajdera, koji govori slengom, dijalektom, a najbolje pripovetke i romani su ispričani u prvom licu.
Delić je rekao da su Mihailovićevi romani i pripovetke dobijali drugi život na sceni, kao monodrama i drama, kao i na filmu i televiziji.
„Deca Volge“
On je rekao da je Guzelj Jahina ruska spisateljica i rediteljka tatarskog porekla, a njena nagrađena knjiga „Deca Volge“ u originalu glasi „Deco moja“, kako se obraćala ruska carica Katarina Velika precima povoloških Nemaca, koji su se na njen poziv doselili u Rusiju.
Delić je dodao da Jahina u svom romanu priča o Jakobu Bahu, učitelju nemačkog jezika i darovitom piscu bajki, obuhvatajući dvadesetak godina izuzetno burne i dramatične ruske i sovjetske istorije od 1918. do tridesetih godina prošlog veka i opisujući život nemačke autonomne zajednice na Volgi.
„Sve je naše na drugoj obali — napisao je Ivo Andrić. A junak Jakov Bah na drugo obali pronalazi ljubav, ženu, usvojenu kćerku i usvojenog sina. Ali, druga obala uvek privlači i obećava nadu“, rekao je Delić.
Bazdulj je rekao da su se članovi žirija lako dogovorili ko će biti nagrađen i dodao da je Guzelj Jahina najmlađa nagrađena ovom nagradom, kao i da očekuje da će odluka da ona bude nagrađena biti proročanska, jer Jahina tek treba da napiše svoja najbolja dela.
Nikčević je rekao da je Mihailović obeležio jednu epohu, a da je Jahina velika senzacija na književnoj sceni.
Andrićev institut u Andrićgradu je 2015. godine ustanovio „Veliku nagradu Ivo Andrić“ koja se već tradicionalno uručuje 27. januara na Savindan.
Andrićev institut u Andrićgradu, na čijem čelu je proslavljeni svetski reditelj Emir Kusturica, osnovan je 28. juna 2013. godine, prenela je Srna.
