Pet osoba je poginulo, 31 je povređena, a osam se još vodi kao nestalo posle iznenadnih erupcija vulkana na Belom ostrvu, kraj istočne obale Novog Zelanda.
Ostrvo je turistička destinacija i na njemu je bilo 47 ljudi kada se erupcija dogodila juče poslepodne. Troje spasenih je otpušteno iz bolnice.
Vulkanolozi „Geoneta“ koji upravlja sistemom za nadgledanje geoloških opasnosti opisali su erupciju kao impulsivnu i kratkotrajnu, s naletom pepela koji se podigao na više od tri kilometra iznad vulkanskog kratera.
Novozelandska premijerka Džasinda Ardern jutros je pohvalila hrabrost istražitelja i pilota koji su sproveli kontrolu pogođene zone iz vazduha. Ona je potvrdila da preleti nisu pokazali znakove života. Policija je izvršila procenu da li je siguran povratak na ostrvo radi operacije spasavanja, prenosi „Ekspres“ pisanje „Gardijana“.
Belo ostrvo je jedan od nekoliko vulkana na Novom Zelandu koji u bilo kojem trenutku može naglo da eksplodira. U slučaju ovog vulkana magma je plitka, a toplota i gasovi utiču na površinske i podzemne vode u formiranju snažnih hidrotermalnih sistema. U njima je voda zarobljena u porama stena u superzagrejanom stanju.
Hidrotermalna erupcija
Bilo koji spoljašnji proces, poput zemljotresa, unosa gasova odozdo ili čak promena nivoa vode u jezeru, može dovesti do delikatne ravnoteže i osloboditi pritisak vruće i zarobljene vode. Nastala erupcija prouzrokovana parom, koja se takođe naziva hidrotermalna ili freatička erupcija, može da se dogodi iznenada i s malo ili bez ikakvog upozorenja. Širenje vode u paru odvija se nadzvučnom brzinom, a zapremina tečnosti može se povećati i do 1.700 puta u odnosu na prvobitnu.
Energija širenja dovoljna je za razbijanje čvrstih stena, iskopavanje kratera i izbacivanje fragmenata stena i pepela na stotine metara dalje od kratera. Poznata su mesta na Novom Zelandu gde je materijal „ispaljen“ i više od tri kilometra od kratera zbog takvih erupcija.
Opasnosti koje se očekuju od erupcija pod uticajem pare su nasilno izbacivanje vrućih blokova i pepela i stvaranje „uraganskih“ struja vlažnog pepela i grubih čestica koje kuljaju iz kratera. Mogu biti smrtonosne jer lete velikom brzinom, a u dodiru s telom nanose teške opekotine i ako se udišu oštećuju disajne organe.
Erupcija je kratkotrajna, ali kad se jednom dogodi, velika je šansa za naredne, uglavnom manje sve dok se sistem ponovno ne uravnoteži.
Teškoće predviđanja
Belo ostrvo je akutno mesto za takve aktivnosti, ali nije jedino na Novom Zelandu gde ovako nešto može da se dogodi. Maunt Ruapehu, Maunt Tongariro i geotermalna područja središnjeg dela Severnog ostrva mogu takođe da budu poprišta takvih događaja.
Poznato je da je u poslednjih 100 godina na Novom Zelandu bilo više od 60 hidrotermalnih erupcija. Neke od njih su odnele ljudske živote.
Mnogi sistemi su već „pripremljeni“ za takve događaje, ali njihovi okidači se slabo razumeju. Periodi upozorenja, nakon što se neki događaj pokrene, uslede jako brzo, u nekoliko sekundi do nekoliko minuta. Jedina nada za predviđanje jeste da se prati potencijalni pritisak pare i tečnosti u hidrotermalnim sistemima i da se iz njihovog dugoročnog ponašanja nauči kada su u takozvanom superkritičnom stanju.
