List navodi da, voleli ih ili ne, u Srpskom narodnom veću znaju da zatalasaju hrvatsku javnost.
Pritom, piše ovaj zagrebački dnevnik, ne treba ni mnogo da se trude, već je samo dovoljno da u nekoliko hrvatskih gradova postave plakate na ćirilici.
SNV je u četvrtak pokrenuo treću, poslednju fazu kampanje s ciljem skidanja stigme s ćirilice i srpskog jezika. Na džambo plakatima su napisana imena Kolinde Grabar Kitarović uz njen slogan „Predsednica. Jer Hrvatska zna“, Zorana Milanovića — „Normalno, predsednik s karakterom“ te „Sad il‘ nikad“ Miroslava Škora.
Na reakcije, piše list, nije trebalo dugo čekati, jer su anonimni ustašofili plakate išarali šovinističkim pretnjama. Škoro je zapretio da će se kad pobedi obračunati sa SNV-om, a Kolinda Grabar Kitarović je poručila u suštini isto, ali, kako se navodi, u malo umivenijoj formi.
Spomenute reakcije su podsetile na već pomalo zaboravljenu inicijativu iz 2013, kada je baš u ovo vreme Štab za odbranu hrvatskog Vukovara uspeo da prikupi više od 650.000 potpisa građana za raspisivanje referenduma za drugačije regulisanje prava nacionalnih manjina na dvojezičnost, ukratko, za manje-više zabranu ćirilice u Hrvatskoj, podseća ovaj zagrebački dnevnik.
Međutim, dodaje se, antićirilični referendum izazvao je nešto pozitivno, a to je bio konsenzus oko opasnosti koju referendum protiv ćirilice predstavlja za Hrvatsku, što je na kraju potvrdio čak i Tomislav Karamarko, tadašnji predsednik HDZ-a.
Pet godina posle, na plakatima SNV-a ispisanim starim hrvatskim pismom koje su Hrvati koristili od 11. do 18. veka, a ponegde i posle i to od Slavonije i Istre do Dubrovnika, kojim su napisana i neka od najvažnijih tadašnjih dela katoličke baštine, nepoznati počinioci prebojili su ćirilična slova i napisali „Milorade, neka, neka, ustaški te logor čeka“, „Povampirene ustaše“ i „Ubij Srbina“.
Najveći problem u Hrvatskoj — ćirilica
Ispada, piše „Jutarnji“, da ćirilica predstavlja najveći problem u Hrvatskoj, iako su, kako navode, prošle sedmice mogli da se uvere da je to — latinica.
Prema objavljenim rezultatima PISA testova, Hrvatska je u čitalačkoj pismenosti postigla ispodprosečne rezultate i sa 470 bodova zauzela 29. mesto u ukupnom poretku od 77 zemalja.
Ukratko, navodi list, problem današnje Hrvatske nije ćirilica, nego nepoznavanje latinice, vlastitog pisma.
Najzad, ćirilica nije u nastavnim planovima već gotovo 30 godina, tako da većina idiota koji šaraju po plakatima ne znaju što onde piše, navodi list i dodaje da bi teoretski na njima moglo pisati i „Živio poglavnik“, a oni bi sve išarali i pretili da će autore strpati u Jasenovac.
List ističe da se isto tako može zaključiti da, nažalost, kampanja s ćiriličnim natpisima nije postigla cilj.
Cilj je, tako tvrde organizatori, „promovisati ćirilicu kao ravnopravno pismo i Srbe kao ravnopravne građane Republike Hrvatske“, kako je rekao predsednik SNV-a Boris Milošević.
„Međutim, usledio je fijasko. Umesto iskaza tolerancije, došlo je do eksplozije mržnje. Dok anonimusi ispisuju pretnje, većinska Hrvatska ćuti. Ćute predsednica i premijer, kao i vladajuća koalicija, iako je unutra i Pupovčev SDSS, a najgore od svega, ne oglašavaju se ni društvene institucije, Univerzitet, Crkva ili, na primer, HAZU, gde su pre nekoliko godina organizovali naučni skup o ćirilici kao delu hrvatske baštine“, navodi list.
Političari, biskupi ili akademici ne mogu izmiriti narode, ali mogu da utiču na smirivanje tenzija.
Zbog toga, dodaju, njihovo ćutanje znači podršku ekstremistima.
Ispalo je, kažu, da je za najveći deo ovdašnje javnosti postavljanje plakata iritantna provokacija, a oni koji šaraju su glasnogovornici te većinske Hrvatske.
„Oni ne bi obesili Pupovca, ali nemaju ništa protiv ako bi to uradio neko drugi. Još će puno vode proteći Savom dok se nešto ne promeni“, zaključuje „Jutarnji“.
