Prema njegovim rečima, Grčka čvrsto stoji na poziciji uvažavanja suvereniteta i teritorijalnog integriteta Srbije i po tom pitanju ne menja stav, posebno kada je reč o sadašnjoj Vladi pod predsedništvom lidera Nove demokratije Kirjakosa Micotakisa.
„U svakom slučaju, grčko-srpski odnosi imaju dugu tradiciju, rekao bih čak i vekovnu, nikada nisu bili sporni i ovo je sada potvrda toga. Grčka ostaje na poziciji podrške Srbiji u evrointegracijama i spada u krug onih zemalja koje ne priznaju samoproglašenu nezavisnost Kosova i Metohije. Ova poseta i ovaj susret sigurno će potvrditi da u grčkom stavu i u grčkoj politici neće biti promena“, komentariše Milivojević odnose dveju zemalja i predstojeću posetu predsednika Srbije Aleksandra Vučića Atini 11. decembra.
Grčka štiti srpske interese
Čvrst stav Grčke u pogledu kosovske nezavisnosti i srpskih evrointegracija veoma je važan, napominje naš sagovornik, imajući u vidu da se pritisak u vezi sa rešenjem kosovskog čvora ubrzava i pojačava u kontekstu globalnih odnosa i pritiska da se ovaj prostor priključi zapadnoj sferi uticaja, kao i sprečavanja onoga što zapadni centri moći kvalifikuju kao „maligni ruski uticaj“.
„Mislim da Grčka u tome neće učestvovati na način koji podrazumeva dovođenje u pitanje svojih odnosa sa Srbijom, ali i stava u vezi sa srpskim evrointegracijama i pritiscima koji bi mogli da nastanu u narednom periodu“, smatra Milivojević.
Potpisivanjem deklaracije o strateškom partnerstvu, koje je najavljeno tokom posete Vučića Atini, Grčka će se pridružiti Rusiji, Kini, Francuskoj, Italiji, Azerbejdžanu i Ujedinjenim Arapskim Emiratima, sa kojima Srbija ima potpisane slične sporazume.
Trilaterala sa Kiprom je viši nivo odnosa
Srpski šef diplomatije Ivica Dačić, pored napomene da Deklaracija o strateškom partnerstvu predstavlja najviši nivo političkih odnosa između dve zemlje, najavio je i formiranje trilaterale između Srbije, Grčke i Kipra. Prema Milivojevićevim rečima, radi se o posebnom mehanizmu, s obzirom na posebno prijateljske odnose tri države.
„To je, rekao bih, viši nivo. To je pitanje i tradicije, i pravoslavlja, i svega onoga što je u istoriji vezano za srpsko-grčke odnose, jer duh Kipra je isti onaj koji je i duh Grčke. Tu nema razlika i to će biti jedan viši kvalitet odnosa, možda čak i specijalnih odnosa i saradnje u najširem mogućem smislu, i po sadržaju, i po dubini, i po dinamici“, smatra Milivojević.
Grčke ambicije se nisu promenile
Nakon demokratskih promena 2000. godine, Grčka je postala jedan od najvećih investitora u Srbiji. Mnoge grčke banke (EFG, Nacionalna banka Grčke…) odomaćile su se na srpskom tržištu, a „Helenik plan“ bio je plan infrastrukturnih investicija. Te grčke ambicije potkopala je dužnička kriza u najjužnijoj kopnenoj članici EU.
Prema mišljenju našeg sagovornika, Micotakisova Vlada ima iste ambicije kao i njene prethodnice pre dužničke krize u meri od toga koliko se grčka privreda oporavila. Što se tiče strategije grčke politike, to je sigurno u prvom planu. Grčka želi da ostvari uticaj u regionu, a tome u prilog idu geostrateški pravac Solun- Beograd i naknadno grčko priključivanje kineskoj inicijativi Grupa 16+1.
Kada se govori o grčkim ambicijama na Balkanu, treba imati u vidu i njen antagonizam sa Turskom i njenu nameru da valorizuje svoju poziciju nakon potpisivanja Prespanskog sporazuma, zaključuje Milivojević.
