To znači da će se stati na kraj neopravdanim poskupljenjima roba i usluga, potvrđuje portalu „Novac“ Boris Vujčić, guverner Hrvatske narodne banke.
Potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar finansija Zdravko Marić je na jednom skupu govorio o instrumentima kojima Banski dvori nameravaju da se odupru poskupljenjima u trenutku zamene kune evrom.
Glavna mera oko koje postoji saglasnost fiskalne i monetarne politike u Hrvatskoj odnosi se na dualno iskazivanje cena u razdoblju od najverovatnije šest meseci pre uvođenja evra i posle njega, prenosi „Investitor“.
Ako bi Hrvatska, na primer, uvela evro 1. januara 2023. godine, što se uzima kao realan datum, to bi značilo da bi svi trgovci već od 1. jula 2022. godine cene roba i usluga iskazivali i u kunama i evrima.
Isto bi pravilo važilo i u prvih šest meseci nakon što Hrvatska uvede evro, i to kako bi se ljudi navikli na novu valutu i mogli da upoređuju cene istih proizvoda u kunama i evrima.
Naravno, obaveza iskazivanja dualnih cena, u kunama i evrima, zavisi od datuma uvođenja evra, što znači da bi eventualno uvođenje evra 1. januara 2024. godine, ili godinu dana kasnije nego što se očekuje, za godinu dana pomerilo i šestomesečni termin dualnog iskazivanja cena roba i usluga.