Mladi na internetu najčešće gledaju ljude koji povređuju sebe ili druge, uzimaju drogu, daju savete za samoubistvo. Kažu da mrežu koriste pre svega za zabavu, ali skoro trećina je imala uznemirujuće iskustvo.
„Rezultati međunarodnog istraživanja slični su i u drugim zemljama, poput Hrvatske, Norveške, Italije, ali ono po čemu se Srbija razlikuje, jeste uloga roditelja koja je ovde slabija u zaštiti dece od neodgovornog korišćenja interneta“, kaže Ređina de Dominićis, direktorka Unicefa, prenosi RTS.
Državna sekretarka Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Anamarija Viček ističe da je sfera kada su deca na internetu van škole nekako još u sivoj zoni.
„Mi još nemamo uvid u to šta naši učenici, šta naša deca rade van obrazovnog sistema i na to teško možemo da utičemo“, dodaje Vičekova.
Četvrtina mladih o lošem iskustvu ili nasilju na internetu ne razgovara ni sa kim. Neki potraže pomoć roditelja, a od pre dve i po godine mogu besplatno telefonom da se obrate stručnjacima.
„Naš nacionalni kontakt centar je za dve i po godine rada imao više od 11.900 poziva, onlajn upita na broj telefona 19833, kao i preko platforme ’Pametno i bezbedno‘. Formirano je čak više od 2.200 predmeta, od toga je čak 180 prosleđeno nadležnim institucijama sa kojima centar sarađuje“, naglasila je Tatjana Matić, državna sekretarka Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
U istraživanje „Deca Evrope na internetu“ Srbija se uključila pre dve godine. U prvom krugu istraživanja učestvovalo je 25 zemalja, a u drugom 19.
