Otkako su SAD u proteklom periodu imenovale dva specijalna izaslanika — jednog za Balkan, a drugog za Kosovo, pojačale su se spekulacije da to znači nameru Amerike da se uključi u dijalog Beograda i Prištine znatno aktivnije i direktnije nego pre, a sagovornik Sputnjika tim povodom kaže:
Rusija ima puno pravo da razgovara o Kosovu
„Onda i Rusija ima puno pravo da bude učesnik u tim istim pregovorima, jer dve zemlje imaju strateško partnerstvo potvrđeno Deklaracijom iz 2013. godine. Mi smo Srbiji partner, razvijamo naše odnose“, dodaje Rjazanski.
On je naveo da dve zemlje razvijaju i ekonomske odnose i podsetio da je potpisan Sporazum sa Evroazijskom unijom koji Srbiji otvara nove ekonomske mogućnosti.
„Rusija pomaže Srbiji u rešavanju i nekih drugih pitanja. Smatramo da i mi imamo pravo, u slučaju da SAD budu učesnik dijaloga, da budemo deo tog procesa, deleći stav Srbije“, ističe on.
Kompromis o Kosovu moguć
Proteklu nedelju obeležio je susret predsednika Rusije i Srbije, Vladimira Putina i Aleksandra Vučića, kada je još jednom potvrđena podrška Moskve srpskim stavovima o Kosovu, odnosno da će Rusija podržati kompromisno rešenje ako do njega dođe.
Upitan da li je kompromis između Beograda i Prištine uopšte moguć, Rjazanski nam odgovara:
„Kompromis je moguć, a mi smatramo da to rešenje treba da zadovolji strane tako da se ne naruši ravnoteža snaga i interesa. Mi smo uvek polazili od toga da je Rezolucija 1244 temelj za rešavanje tog pitanja“, kaže on.
Rjazanski u intervjuu za Sputnjik ističe značaj opozivanja priznanja Kosova.
„Šta nam to govori? Ako se ti procesi zasnivaju na shvatanju da se može doći do kompromisnog rešenja, onda možemo samo da pozdravimo takav pregovarački proces koji je usmeren na poštovanje prava svih nacionalnih manjina, interesa svih. To je osnova i naše politike i zato ćemo podržavati Srbiju u naporima da se odnosi grade na principu mirnog rešenja“, rekao je ruski senator.
Nadamo se da se politika Srbije neće menjati
Upitan kako tumači to što ekonomska saradnja Rusije i Srbije, posebno u sferi odbrane, izaziva zabrinutost i uznemirenost Zapada, a pritom zvanični Beograd uvek na prvo mesto stavlja saradnju sa EU, Rjazanski kaže da Rusija razume opredeljenje Srbije za put ka EU i članstvo u Uniji.
„Ipak, vidimo da ni srpsko rukovodstvo, ni srpski narod ne bi želeli da tim ciljem ugroze saradnju sa Rusijom“, rekao je Rjazanski.
On je dodao da je Srbija ta koja odlučuje o takvim stvarima.
„Nadamo se da se aktuelna politika srpskog rukovodstava neće promeniti, odnosno da će se u isto vreme razvijati politički i ekonomski odnosi, uključujući vojnu saradnju sa Rusijom, kao i sa zemljama EU“, kaže Rjazanski.
Vojna neutralnost — po ukusu
Na želju NATO-a da sve zemlje Balkana postanu deo Alijanse, Moskva ne gleda blagonaklono, dodaje on.
„Nikada taj stav nismo podržavali. Više nam se sviđa stav Srbije o vojnoj neutralnosti s pravom da svoje oružane snage grade onako kako smatraju da treba“, ističe on.
Govoreći o saradnji između Skupštine Srbije i Saveta Federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta), Rjazanski sumira aktivnosti u proteklom periodu, uključujući posetu predsednice Saveta Federacije Valentine Matvijenko Beogradu i najavljuje da će se sada više fokusirati na kontakte između regiona.
„Susreti u okviru Grupe prijateljstva odvijaju se regularno. Dogovor je da se sada impuls dâ saradnji između regiona, gradova... Ja predstavljam Kursku oblast. Kursk je grad-pobratim sa Novim Sadom i sve te projekte koje moja oblast namerava da realizuje u Srbiji i obratno, to su sve dodatni podsticaji saradnji“, zaključio je Rjazanski.