Danski atlantski savet saopštio je da je otkazao seminar o NATO-u i prekookeanskim odnosima, čiji je sponzor Vlada Sjedinjenih Američkih Država, nakon što je američka ambasada u Danskoj navodno zabranila da američki akademik, poznat po kritikovanju predsednika Donalda Trampa, govori na skupu.
Danska organizacija saopštila je da, nažalost, „američka ambasadorka u Danskoj Karla Sands nije želela da Stenli Sloun učestvuje na događaju koji američka vlada suorganizuje i sponzoriše“.
Sloun, član Atlantskog saveta u SAD, bio je među nekoliko pozvanih predavača na konferenciji „Proslava 70. godišnjice NATO-a“, koja je zakazana za utorak u Kopenhagenu.
Američka nervoza, NATO cenzura
Američka ambasada je na svom nalogu na Tviteru napisala da predloženo uključenje Slouna u konferenciju u poslednjem trenutku nije u skladu sa „sporazumom poštovanim prilikom regrutovanja svih ostalih govornika“.
U svom odgovoru na Tviteru, Sloun je rekao da mu je žao što se Ambasada protivi njegovom učešću, pošto je „iskusan predavač javne diplomatije, koji uvek dobro predstavlja svoju zemlju“.
U konkretnom slučaju, dve stvari su bitne — mogućnost da neko zabrani bilo kome da govori na nekom skupu, što je zaista poražavajuće po stanje demokratije na Zapadu, a drugo je odluka danskog Atlantskog saveta da otkaže ceo skup jer nekome nije dozvoljeno da govori, kaže za Sputnjik Radomirović.
„Mislim da je odluka da se ceo skup otkaže neka vrsta podrške američkom akademiku. Ali, sa druge strane, mogućnost da neko ko je političar ili politički povezan može na ovaj način da zloupotrebi položaj da zabrani, odnosno stavi veto na dolazak bilo koga da bi rekao šta želi, jeste pokazatelj da je povećana nervoza u Americi kad se kritikuje državna politika“, smatra Radomirović.
Briga i za Srbiju
On dodaje da je vidljivo da se trenutno održava neka vrsta spora u vezi sa budućnošću NATO-a, upravo na sedamdesetogodišnjicu, i da Tramp zahteva od saveznika da izdvajaju dva odsto budžeta za odbranu, čime bi se povećao američki izvoz naoružanja, što bi bilo dobro za američku ekonomiju.
S druge strane, stigla je izjava francuskog predsednika Emanuela Makrona da je ovakav NATO u nekoj vrsti „moždane smrti“, jer neki saveznici, pre svega Turska, sarađuju sa Rusijom, a uz to tinja i trenutni sukob između Grčke i Turske oko razgraničenja u Sredozemnom moru, podseća Radomirović.
„Vrlo je zanimljivo posmatrati sa strane ovaj ideološki spor u NATO-u, ali mi koji smo okruženi NATO zemljama i čiji je deo teritorije faktički pod okupacijom NATO snaga, trebalo bi da budemo zabrinuti zbog mogućih posledica koje će sve ovo imati po nas“, upozorava predsednik UNS-a.
Ideološki sukob
On ističe da ne zna koliko je i do sada u NATO strukturama bilo demokratije i slobode govora, pošto je reč o vojnoj organizaciji. Međutim, slučaj cenzure u Danskoj isplivao je u javnost upravo zbog Trampa, koji izaziva podeljena mišljenja i u Americi i u Zapadnoj Evropi, smatra Radomirović.
On podseća da dobar deo establišmenta na Zapadu ne podnosi Trampa, što se moglo videti na snimku koji je procurio sa samita u Londonu.
„Do sada nije bilo, čini mi se, situacija da je nešto ovako izašlo u javnost — da se nekome zabrani da govori. Verovatno zato što su svi predsednici SAD do sada ideološki bili prihvatljivi liberalnom establišmentu u Zapadnoj Evropi. Sad kad se pojavio neko ko kritikuje i NATO i te zemlje i traži da se u okviru saveza vrati neka pozicija Amerike, koja je u prošlosti bila drugačija, onda dolazi do ovih nervoznih reakcija kad treba da se omogući i drugačije mišljenje“, kaže Radomirović.
Na taj način izgubljena je mogućnost da se otvoreno razgovara i o Trampu i o ulozi Amerike u NATO-u i o odnosu zemalja-članica iz Zapadne Evrope prema Alijansi, dodaje predsednik UNS-a.
Verbalni delikt
Možda je sličnih situacija bilo i ranije, ali mi za njih nismo čuli. „Danska afera“ je isplivala u javnost upravo zbog Trampa, koji nije prihvatljiv liberalnom delu establišmenta u Zapadnoj Evropi, naglašava Radomirović.
Na pitanje da li se može govoriti o uvođenju verbalnog delikta u NATO-u, sagovornik Sputnjika odgovara da je verbalni delikt u komunističkim zemljama bio ozbiljno krivično delo, zbog koga su ljudi završavali na višegodišnjim robijama.
„Daleko smo od te situacije da će neko na Zapadu zbog verbalnog delikta biti u zatvoru, ali svakako da nije dobro ograničavati slobodu govora ni na stručnim skupovima, a kamoli u medijima“, zaključio je Radomirović.
