Film ratne tematike, koji je imao premijeru u septembru, odmah je izazvao polemiku upravo zbog jezika na kom je snimljen, a koji pretenduje da bude „slovenski esperanto“. U diskusije su se uključili i filolozi i većinom su kritički nastrojeni.
Ugledni lingvista i profesor na Moskovskom državnom Univerzitetu Lomonosov Natalija Ananjevna, smatra da je ovo neuspeli pokušaj da se stvori neki vid esperanta.
„Međuslovenski jezik nije dovoljno razvijen i ima mnogo nejasnoća. Ne zna se na osnovu kog konkretno jezika je nastao i ne postoje jasna gramatička pravila, samo mešavina svega i svačega. Princip po kome je stvaran rečnik ovog jezika je nejasan i ,nažalost, može se uporediti sa mrtvorođenčadima“, oštro je prokomentarisala Ananjevna.
Po njenom mišljenju, ovaj jezik je samo skup reči i gramatičkih pravila iz raznih slovenskih jezika i nema objašnjenja ni naučnih dokaza za njegovo postojanje.
Programeri – tvorci međuslovenskog jezika
Interesantna je činjenica da su jezik na kome je snimljen film stvorili profesori informatike i programeri. Po svemu sudeći, oni su daleko od filologije i zbog toga lingvisti iznose niz zamerki na „slovenski esperanto“.
Sergej Skorvid, profesor na Ruskom državnom humanitarnom Univerzitetu (RGGU) i šef Katedre za slavistiku i centralnoevropska istraživanja, nije u toku sa filmskim debijem međuslovenskog jezika, ali generalno smatra da je, imajući u vidu kako je napravljen, samo reč o jednoj vrsti neuspelog veštačkog jezika.
„Ne mislim da će u stvarnosti doći do upotrebe takvog jezika, a nije jasno zašto nam je on uopšte potreban. Svima poznat međunarodni veštački jezik je esperanto. Čuo sam da postoje čak i zajednice esperantista koji neguju ovaj jezik, stupaju u brakove i imaju decu kojima je maternji jezik upravo esperanto. Svakako su to retki slučajevi i teško da će u globalnom smislu to postati rasprostranjeno“, kaže profesor.
Skorvid navodi u ovom kontekstu, kako ističe, sasvim suprotni primer sa Balkana. Kako podseća, stanovnici bivše Jugoslavije komuniciraju na službeno različitim jezicima, pritom se svi međusobno razumeju, ali niko nije pomislio da je potrebno stvoriti „opštebalkanski jezik“. Ista stvar se odnosi i na češki i slovački jezik i niko se tome ne čudi.
Upotreba međuslovenskog jezika
Ipak, ima mnogo naučnih članaka i istraživanja koja govore o plusevima i minusima veštačkih jezika, ali do sada nauka nije izdvojila nijedan takav jezik koji bi stvarno mogao da bude u upotrebi.
Jezik je veoma osetljiva tema, pa je to slučaj i s tzv. međuslovenskim. Neki ga doživljavaju kao iskrivljeni maternji jezik (ruski, srpski, ukrajinski, češki itd.) i zato ga ne shvataju ozbiljno. Međutim, autori filma ukazuju da je cilj nastanka ovog jezika u svakom slučaju plemenit, a da će vreme pokazati da li je i koliko ovaj lingvistički eksperiment uspešan.
Trejler filma „Obojena ptica“:
