Sankcije su svoje odradile, ali to je ipak samo jedan od uzroka nereda širom Irana, kaže docent na Univerzitetu humanitarnih nauka u Moskvi Sergej Serjogičev.
Spoljnopolitički komentator Borislav Korkodelović ističe da su sankcije u Iranu „konstanta“ i podseća da su u ovom ili onom vidu one na snazi protiv te zemlje od 1979. godine i upada radikalnih studenata u američku ambasadu u Teheranu.
„Tada su Amerikanci uveli sankcije Iranu i do danas se taj intenzitet samo menja. Iran je — i kao društvo, i kao država, i kao privreda, naučio da živi pod sankcijama, koje su uvek u pozadini i uvek u određenoj meri utiču na situaciju u zemlji“, objašnjava Korkodelović.
Neredi u Iranu buknuli su u novembru u skoro stotinu gradova zbog povećanja cene benzina, ali su demonstracije ispolitizovane, sa zahtevima za smenu vlasti.
Gorele su banke, automobili i na desetine zgrada, iranska Revolucionarna garda je delovala oštro, uhapsila veliki broj ljudi, a neredi su odneli i ljudske živote.
Teheran sada poručuje da će tužiti SAD zbog građanskih nemira i zahtevati odštetu od 130 milijardi dolara.
Američke sankcije uplašile i evropske kompanije
Serjogičev ističe da su sankcije, očekivano, pogoršale ekonomsku situaciju u Iranu jer se čitav iranski budžet zasniva na nafti i gasu, a evropske kompanije uz to strahuju da će biti pogođene američkim sankcijama i prinuđene su da ne ulažu u Iran.
„Ali, to je samo jedan od razloga loše situacije u Iranu jer veliki deo novca odlazi na oružane snage“, rekao je on.
Kako kaže, razlog je i loša ekonomska politika, iako je teško izvršiti diversifikaciju privrede pod sankcijama.
Serjogičev ukazuje da ima i zemalja koje nemaju gas i naftu a ipak su nekako izlazile na kraj s problemima iako nisu bile pod sankcijama.
Potrebna diversifikacija privrede
Iransko rukovodstvo nije, međutim, ni planiralo da izvrši diversifikaciju ekonomije, već se oslonilo na to da će sankcije biti ukinute, da će novac poteći od prodaje nafte i gasa i da će sve biti u redu.
Mislili su, kaže, da će kada budu ukinute sankcije živeti kao neke zalivske zemlje — Saudijska Arabija, Katar, Ujedinjeni Arapski Emirati, ali to se nije dogodilo.
Korkodelović, međutim, smatra da je Iran razvio strategiju kako da u značajnoj meri ublaži sankcije oslanjajući se na domaću proizvodnju, a poslednjih godina sve više razgranavajući nacionalnu privredu.
„Privreda Irana uspela je da se od monokulturne pretvori u manje-više stabilizovanu privredu“, navodi Korkodelović i skreće pažnju na to da aktuelna vlada neoliberalne orijentacije preduzima korake koji nisu popularni, između ostalog i povećanje cene benzina za 50 odsto.
„Tu meru je preduzela, kako je objašnjeno, svesna opasnosti da to može da izazove nemire da bi prikupljene pare mogla da distribuiraju kao subvencije najsiromašnijima. Ali pi-ar nije bio dobro odrađen“, ocenjuje Korkodelović.
Iranski nuklearni program
Podsetimo, Tramp je svojevremeno razmišljao i o napadu na Iran, ali se Vašington umesto toga opredelio za sankcije, koje podrazumevaju zabranu izvoza nafte i gasa, kao i niz finansijskih ograničenja. Razlog za uvođenje sankcija je bio iranski nuklearni program i tvrdnja SAD da Teheran može da razvije nuklearno oružje.
S druge strane, Iran bi, iako to zvanično ne kaže, voleo da bude kao Severna Koreja, kojoj je članstvo u „nuklearnom klubu“ garancija da je niko neće napasti.
„Rukovodstvo Irana je lako razumeti jer bez nuklearnog oružja Iran će postati lak plen, ili možda ne lak, ali svakako plen“, kaže Serjogičev, ali dodaje da Iranci sada nemaju nuklearno oružje, a opet ih niko ih ne dira.
„Ima, naravno, ludih glava u Vašingtonu koje pozivaju da Iran bude oslobođen onako kako su Amerikanci oslobodili Irak“, kaže ekspert.
Serjogičev upozorava da bi Amerikanci, ako bi se usudili na tako nešto, od Irana napravili drugi Irak. To bi onda izazvalo lančanu reakciju u regionu.
Zato Amerikanci sada uopšte ne razmatraju vojnu operaciju protiv Irana, kaže on, a kao drugi faktor navodi predstojeće američke predsedničke izbore.
„Tramp ima jednostavnu strategiju — on na svemu zarađuje novac. Amerika mora da zarađuje novac, a vojne operacije nisu zarada, nego troškovi. I zato Trampu ne odgovara da počinje rat protiv Irana, jer to dovodi u rizik njegove šanse da bude ponovo izabran“, uveren je Serjogičev.
