To je u intervjuu za Sputnjik ocenio stručnjak iz oblasti informaciono-komunikacionih sistema i međunarodnog komuniciranja, profesor Vladimir Sapunov.
„Rusija je sada odgovorila na isti način i Zapad je sad uznemiren što postoje ruski trolovi, što se osnivaju grupe na Fejbuku, a oni se time odavno i vrlo profesionalno bave. Ne sviđa im se što su dobili dostojnog protovnika. Proteklih decenija niko im nije smetao, a sada se pojavljuje konkurencija, i vrlo su uznemireni“, ocenio je Sapunov.
Informacioni rat neravnopravnih protivnika
Sapunov, međutim, ukazuje na to da je borba neravnopravna.
„Zapad raspolaže većom paletom sredstava za tako nešto ― imaju tri novinske agencije AP, AFP i Rojters, kao i Blumberg, a zatim i privatne kanale, kao što su Si-En-En, Foks, Bi-Bi-Si, Skaj, Frans 24, Dojče vele, Glas Amerike, Slobodna Evropa. Oni stalno traže povećanje budžeta, ionako znatno većeg od onog na raspolaganju njihovom konkurentima. I novac se stalno izdvaja“, kaže Sapunov.
Prema njegovom mišljenju, RT, Sputnjik i RIA, rade efikasno iako nemaju takve budžete, i predstavljaju kvalitetnu informativnu protivtežu zapadnim konkurentima.
Ruski uticaj, kaže, najviše brine one zemlje koje se decenijama bave upravo mešanjem u unutrašnje poslove drugih zemalja.
„A nije tajna da se upravo američki mediji pod kontrolom određenih političara i političkih snaga redovno mešaju u predizborne i druge stvari, i to na svim kontinentima. Najsvežiji primer je Bolivija, gde je došlo do prevrata uz podršku snaga iz inostranstva i uz učešće medija“, navodi Sapunov.
Prvih dana posle prevrata najveći kablovski operater je izbacio ruski RT iz ponude da ne bi bilo informativnih prepreka, dodaje ruski profesor.
„Američki mediji se decenijama mešaju u predizborne i postizborne kampanje i procese, a s druge strane optužuju Rusiju kao fabriku trolova. Ali, to nije ruski izum“, rekao je on.
Američki Stejt department je još 2009. objavio konkurs pozivajući građane da rade u korist SAD na internetu i pri tome nije imao nikakve posebne zahteve, dodaje Sapunov.
Rusija, ističe on, treba još žešće da odgovori i da vodi još čvršću informativnu politiku, kako u tradicionalnim medijima tako i na društvenim mrežama.
„Onaj ko se preda u ratu ― taj i gubi“, dodaje profesor.
Zapad se boji Rusije
Sapunov podseća da je Britanija nedavno rekordnom sumom od 200.000 funti kaznila RT zbog kršenja pravila emitovanja, da taj kanal u SAD ima status stranog agenta, da je u Boliviji nedavno vodeći kablovski operater isključio RT, da problemi postoje u Crnoj Gori, baltičkim zemljama…..
„To sve znači da se boje, jer su navikli da fukncionišu u komfornim uslovima i ne žele da, uz takve budžete, imaju ozbiljnog protivnika“, objašnjava profesor na Voronješkom državnom univerzitetu.
Kako kaže, treba biti svestan da je, iako se radi o informacionom ratu, to ipak rat, što podrazumeva da se nanese šteta neprijatelju.
„U ratu, kao što je poznato, niko nikoga neće žaliti“, dodaje Sapunov.
Bilo bi dobro, kaže, da se novinari bave svojim primarnim poslom, a to je objavljivanje objektivnih informacija.
„Ali avaj, oni su, ne svojom krivicom, prinuđeni da učestvuju u informacionim ratovima, to je realnost od koje ne možemo da pobegnemo. I u skorije vreme stvari se neće promeniti“, smatra on.
Rusija treba i te kako da jača uticaj na Balkanu
Nema nikakve sumnje da je Balkan, kao što je bio i do sada, zona globalnog sukobljavanja, a Zapad vidi da stvari ne idu onako glatko kako su oni to očekivali, kaže ruski ekspert.
Sapunov je uveren da Rusija treba da jača svoje priusustvo na Balkanu bez obzira na to što je i do sada dosta toga urađeno ― postoji Humanitarni centar u Nišu, Ruski dom u Beogradu, radi Sputnjik.
„Potrebno je intenzivirati delovanje na Balkanu, jer je to teritorija od životnog interesa za nas ― i to se Zapadu ne sviđa. NATO još nije završio svoj posao na Balkanu, ostalo je nekoliko zemalja koje nisu članice ― Srbija, Bosna i Makedonija“, dodao je on.
Srbija i Bosna su zona ruskih interesa, pa čak i Makedonija i Crna Gora, iako je tamo sada situacija složena, zbog optužbi na račun Rusije da je organizovala pokušaj državnog prevrata, kaže Sapunov.
Ocenio je kao veoma dobro to što je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u Sočiju potvrdio strateško partnerstvo sa Rusijom.
Podseća da je Srbija potpisala drugi IPAP sa NATO-om, da teži EU.
„Srbija jeste u centru Evrope, i to treba prihvatiti, ali Rusija treba da se trudi da što više jača svoje prisustvo na Balkanu“.
Sapunov, koji je tokom protekle nedelje držao predavanja studentima beogradskog Fakulteta političkih nauka, kaže da su ga studenti pitali zašto RT ne emituje u Srbiji program na srpkom jer to rade Glas Amerike, Al Džazira, Bi-Bi-Si, i da misle da to što radi Sputnjik nije dovoljno.
„Problem je u finansijama“, kaže on.
Rusija treba da se meša u izbore u SAD
Upitan zašto Vašington upozorava da će se Rusija mešati u predstojeće američke predsedničke izbore, kad nema dokaza da je mešanja bilo ni 2016, Sapunov podseća da su Amerikanci navikli da utiču na izbore u drugim zemljama, ali da im ne sviđa kada neko utiče na njih.
„Nedavno su Putina pitali da li će se Rusija mešati u izbore, a on je odgovorio: ’Obavezno ćemo se mešati‘… Simpatična šala, ali nadam se da hoćemo, i treba obavezno to da uradimo“, kaže on, dodajući da ako je 2016. godine bilo mešanja, onda je to genijalno urađeno jer nikakvi dokazi nisu pronađeni.
Ipak, ukazuje Sapunov, ako postoji ruski uticaj, on svakako nije odlučujući faktor. Ako RT i Sputnjik stavljaju u prvi plan problem izbeglica, bezbednost, terorizam u Evropi, ne znači da su oni loši, već da se tim problemima pridaje malo važnosti na Zapadu.
„Nama na Fejsbuku reklamiraju Javlinskog, Navaljnog ― liberalne prozapadne političare. Zapadne socijalne mreže vode otvorenu političku reklamnu akciju kako bi širile uticaj u Rusiji “, navodi on.
