„Švajcarski model“ praktično znači da će penzije 1,7 miliona penzionera u Srbiji biti godišnje usklađivanje prema 50 odsto inflacije i 50 odsto rasta prosečne zarade.
Ministar finansija Siniša Mali smatra da je to najbolji i najpravedniji model za najstarije sugrađane, napominjući da najveći broj evropskih zemalja koristi upravo formulu usklađivanja penzija u odnosu na rast cena i rasta zarada.
Izvršni sekretar Sindikata penzionera Srbije u Udruženju granskih sindikata „Nezavisnost“ Zlata Zec je ipak vrlo sumnjičava.
Švajcarski model bez vanrednog usklađivanja
Nije, kako kaže za Sputnjik, sporna „švajcarska formula“.
„Između ostalog, predložili smo i švajcarsku formulu ― 50 odsto zarade, 50 odsto troškovi života, odnosno inflacija, ali uz predlog da dođe do vanrednog usklađivanja penzija u trenutku kada prosečna penzija padne ispod 50 odsto prosečne zarade. Vlada, nažalost, to nije predložila, predložila je samo švajcarsku formulu“, napominje Zlata Zec.
Ona je upozorila na to da je već sada prosečna penzija niža od 50 odsto prosečne zarade. Izrazila je bojazan da bi to za izvesno vreme, za dve-tri godine, dovelo do toga da bi prosečna penzija iznosila 30-35 odsto prosečne zarade. U Hrvatskoj je, kaže, to sada slučaj. Prosečna penzija iznosi oko 37 odsto zarade, a u našim uslovima bi to, smatra ona, bila katastrofa, jer su penzije i sada nedovoljne za većinu penzionera.
„Ove izmene i dopune su, što se nas tiče, više kozmetičke, jer samo vraćanje formule za usklađivanj nije dobro ukoliko nema dodatnu klauzulu o vanrednom usklađivanju. One će možda dovesti do nominalnog rasta penzija, ali će realna vrednost penzije, odnosno njena kupovna moć opasti, i to će materijalni položaj penzionera dovesti do katastrofe, a i sada je već da ne kažem ― katastrofalan“, rekla je sekretarka Sindikata penzionera u UGS Nezavisnost.
Promena za vanbračne zajednice
Zakon o penzijskom i invalidskom osiguranju doneo je novine i za vanbračne zajednice. U slučaju smrti jednog od partnera, pravo na penziju ima onaj drugi ako su živeli zajedno najmanje tri godine ili ako imaju zajedničku decu, što do sada nije bio slučaj.
Zlata Zec je konstatovala da se predlagač zakona oglušio o njihov stari predlog da se preispita zakonska odredba o penalizaciji prema kojoj ljudi koji su počeli da rade sa 18 godina i imaju 40 godina staža nemaju pravo na punu penziju čak ni onda kada navrše 65 godina života.
Iako je taj predlog svojevremeno dobio podršku i ministara u vladi koji su prisustvovali sednici Socijalno-ekonomskog saveta, Vlada Srbije ga nije prihvatila. Objasnili su tada da bi to rado uradili, ali da MMF to nikako ne podržava, navela je sagovornica Sputnjika.
Ukazuje na to da se sada razgovara i o podizanju granice za penziju na 69 godina i skreće pažnju da je zbog sličnog rešenja u Francuskoj milion ljudi izašlo na ulice.
„Hrvati su skupili 750.000 potpisa za referendum da se ne diže granica za penzionisanje sa 65 na 67 godina, pa se od toga odmah odustao“, bila je kritična sagovornica Sputnjika prema eventualnom podizanju starosne granice za odlazak u penziju.
