Ovo bi omogućilo Vašingtonu i Moskvi da pokrenu proces preraspodele balansa u međunarodnom bezbednosnom sistemu, koji bi bio podržan strukturom koja se prostire od Lisabona do Vladivostoka.
„To je ispravna ideja i trebalo ju je realizovati još devedesetih godina. U tom slučaju možda ne bi ni bilo rata u Jugoslaviji i postojala bi stabilna bezbednosna arhitektura na severnoj polulopti. Jeljcin je devedesetih predlagao da se od NATO-a stvori veliki bezbednosni sistem, i to ne od Lisabona do Vladivostoka, već od Vankuvera do Tokija“, rekao je za Sputnjik nemački ekspert Aleksandar Rar.
Ulazak Rusije u NATO stara ideja
Kako on objašnjava, Rusija je tada bila spremna da se u potpunosti uključi u ovakav sistem, ali su Amerikanci to onemogućili i počeli sa širenjem NATO-a, što je izazvalo povratnu reakciju Rusije.
„Ideja o novoj bezbednosnoj arhitekturi od Lisabona do Vladivostoka visi nad glavama, ali u Nemačkoj nju podržavaju samo desničarske partije poput Alternative za Nemačku, kao i neke leve partije. Liberalne elite i mejnstrim mediji žele da sačuvaju ’transatlantski svet‘ čiju osnovu čine Severnoatlantska alijansa i EU.“
Nemački ekspert naglašava da su strani, pa i nemački mediji protiv zbližavanja sa Rusijom, iako u delu američke i evropske političke elite možemo primetiti i drugačije tendencije.
„Francuski predsednik Emanuel Makron razmišlja o koncepciji ’od Lisabona do Vladivostoka‘, a Tramp o savezu sa Rusijom protiv Kine. To je istina. Mediji koji se nalaze pod kontrolom liberalnih elita su protiv Trampa, protiv Makrona i na kraju protiv Rusije“, objašnjava Rar.
On dodaje da nije isključeno da je Makron o ovoj temi, članstvu Rusije u Severnoatlantsku alijansu, razgovarao i sa Trampom tokom NATO samita u Londonu.
Anglosaksonska lukavost
Ruski vojni ekspert Aleksandar Žilin smatra da je ova ideja interesantna sa tačke gledišta globalne bezbednosti, jer u tom slučaju ne bi bilo strateškog suparništva između Evrope i Rusije, ali da prvo treba rešiti neka druga pitanja.
„Pitanje da li će Rusija biti članica NATO-a je drugo po redu, prvo treba rešiti pitanje koji će biti osnovni cilj ove organizacije, jer od momenta njenog osnivanja do danas, osnovni zadatak NATO-a bio je konfrontacija, prvo sa Sovjetskim Savezom, a sada sa Rusijom“, objašnjava ekspert.
Žilin dodaje da, ako analiziramo situaciju iz perspektive odnosa sadašnjih ruskih vlasti prema Evropi, NATO-u i Americi, možemo zaključiti da su predsednik Vladimir Putin i sadašnja liberalna vlada otvoreni za dijalog i saradnju. S druge strane, on upozorava da se treba sa oprezom odnositi prema ovoj ideji, kako se ne bi upalo u zamku koja je proizvod anglosaksonske lukavosti.
„Zamislimo da Rusija postane članica NATO-a i preuzme na sebe sva prava i sve obaveze, a zatim SAD reše da unište svog glavnog konkurenta — Kinu. Lako je isprovocirati konflikt. Tada će SAD, i Anglosaksonci u celini, gurnuti Rusiju i Kinu u konflikt, što je i njihova strategija da podgrevaju ratove“, rekao je vojni analitičar.
Bez obzira na spremnost sadašnjih ruskih vlasti na dijalog i saradnju sa NATO-om i EU, Žilin objašnjava da treba biti oprezan jer se ova struktura nalazi pod rukovodstvom SAD. Iako se u zvaničnim dokumentima Severnoatlantske alijanse, naglašava potreba za konsolidovanom pozicijom, teško da se uzimaju u obzir stavovi jedne siromašne Letonije, a može se i reći da države-članice delimično gube svoj suverenitet i pružaju mogućnost da njima neko komanduje.
Podrška Makronu
„Klasici su govorili ― ako potpišete ugovor sa Anglosaksoncima, on nije vredan ni papira na kome je napisan. Primer je Sporazum o merama za dalje smanjenje i ograničenje strateškog ofanzivnog oružja (START 3). A postavlja se pitanje kako je uopšte moguće da se neko tako odnosi prema sporazumima od strateškog značaja“, rekao je vojni ekspert.
„Handelsblat“ dokaz da ideja o saradnji sa Rusijom počinje da se razvija na zapadu
Interesantniji od same ideje stvaranja „Alijanse mira“ i učešća Rusije u NATO-u jeste trenutak u kome se ona pojavljuje u nemačkoj štampi, koja je poslednjih godina antiruski orijentisana.
Nemački ekspert ističe da „Handelsblat“ verovatno želi da predstavi objektivnu tačku gledišta o budućoj Evropi, koja se istovremeno razvija i u Francuskoj, ali je još uvek prerano.
„Handelsblat“ su ozbiljne novine, koje verovatno na ovaj način žele da pruže podršku Makronu i pokaže da ova ideja počinje da se ozbiljno razvija na Zapadu. Neke stvari se pokreću, ali to još uvek nije masovni pokret. ’Frankfurter algemajne cajtung‘, ’Zidojče‘, ’Špigl‘, s druge strane, stalno okrivljuju Rusiju za sve grehe. Ali logika u ovoj ideji svakako postoji“, rekao je Rar.
Ruski vojni analitičar Aleksandar Žilin objašnjava da su u Evropi počeli da se odvijaju zanimljivi procesi, dok je Tramp zauzet izborima i ne zanima ga šta se događa u svetu.
„Makronovo ponašanje iz prozapadne perspektive je prilično ekstravagantno. On je davao izjave o potrebi zbližavanja sa Rusijom, a sada je probni korak učinjen i u Nemačkoj. Meni se čini da su evropske države spremne da ucenjuju SAD približavanjem Rusiji ili zaključivanjem bilateralnih sporazuma“, ističe ekspert.
Ruski ekspert se nada poboljšanju odnosa sa Zapadom u svim sferama, jer nijedna raketa ne može doprineti bezbednosti kao što mogu dobri ekonomski i politički odnosi.
