Prema njegovim rečima, priznavanje Krima kao dela Rusije otvorilo bi nove perspektive u razvoju rusko-srpskih odnosa.
„Srbija ima šansu da uđe u istoriju kao prva evropska zemlja koja je krenula putem pravde i priznala volju Krimljana. Srbija ne bi trebalo da odugovlači sa tim pitanjem“, naglasio je on.
Gempelj, koji boravi u Srbiji u okviru krimske delegacije, rekao je da se do sada susreo sa mnogim predstavnicima srpskih vlasti, te je ocenio da je takva saradnja važna kako bi se dodatno učvrstili rusko-srpski odnosi.
Podsetimo, Krim je postao ruski region posle referenduma održanog u martu 2014. godine, na kojem se ogromna većina građana Krima i Sevastopolja izjasnila za ujedinjenje sa Rusijom.
Za ujedinjenje je glasalo 96,77 odsto birača Republike Krim i 95,6 odsto glasača Sevastopolja. Prema rečima predsednika Rusije Vladimira Putina, pitanje Krima je „konačno zatvoreno“.
Međutim, Ukrajina to poluostrvo smatra svojom privremeno okupiranom teritorijom.
