Ubijenog gruzijskog državljanina, etničkog Čečena Zelimhana Hangošvilija, mediji su već prozvali „nemačkim Skripaljem“, aludirajući na bivšeg ruskog agenta Sergeja Skripalja. Britanske vlasti su u tom slučaju optužile Rusiju da je umešana u pokušaj njegovog ubistva navodnim trovanjem.
Mediji na Zapadu, a ponajviše u Nemačkoj, već su počeli da spekulišu o tome kakav bi ishod mogao da ima ovaj naizgled diplomatski skandal ― navode da bi mogao da nanese direktan udarac energetskom partnerstvu Moskve i Berlina, što bi se odrazilo i na proces izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, koji samo što nije završen.
Ovu vezu je prvi uvideo list „Špigl“ koji je pisao da tužilaštvo smatra da bi osumnjičeni za ubistvo mogao da bude agent ruskih specijalnih službi, budući da njegovo ime, koje se nalazilo u dokumentima za vizu, nije pronađeno u ruskim bazama podataka, a broj njegovog pasoša ukazuje na Ministarstvo unutrašnjih poslova, koje je, kako tvrde, već izdavalo slična dokumenta vojnim obaveštajcima i službenicima GRU.
Ubistvo građanina Gruzije dogodilo se inače krajem leta. Prema navodima lista „Berliner kurijer“, muškarac je smrtno ranjen u glavu. Posle nekoliko dana policija je privela 49-godišnjeg građanina Rusije a u tužilaštvu su rekli da je kod njega pronađeno oružje kojim je ubistvo izvršeno. Kako je pisalo onlajn izdanje Špigla, istraga je kao najverovatniji scenario iznela „profesionalno planirano i izvršeno naručeno ubistvo“, a navodilo se da su naručioci mogli biti ili predstavnici kriminalnog sveta, ili obaveštajna služba neke druge države. Zvanični predstavnik nemačke vlade Štefan Zajbert rekao je da su vlasti „primile na znanje navode medija“.
Gasovod meta afere "nemački Skripalj"
Šef ruske diplomatije je ocenio kao neprihvatljive zahteve Berlina da Moskva prizna umešanost u ubistvo gruzijskog državljanina. On je, govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova zemalja OEBS u Bratislavi, rekao da između ruskih i nemačkih organa reda postoje kanali za komunikaciju i da upravo njih treba koristiti.
Politički analitičar Ivan Konovalov za Sputnjik kaže da, iako je još rano govoriti o potencijalnim ishodima, sankcije nikada ne treba isključiti jer su to već postale rutinske mere kojima se Zapad razračunava sa Rusijom.
Međutim, upitan da li bi se te sankcije, u slučaju da se uvedu protiv Rusije, na bilo koji način odrazile na budućnost „Severnog toka 2“, Konovalov smatra da je to prilično složeno pitanje, pošto je u projekat uključen izuzetno veliki broj pravnih lica koja ne vuku poreklo samo iz Rusije, već i iz drugih evropskih zemalja.
„Namera da se stane na put izgradnji gasovoda postoji, to je sigurno, ali nju nije lako realizovati. Upravo zato se rat protiv ovog projekta vodi isključivo informacionim putem. Nisam siguran da li bi baš ovaj slučaj mogao da bude dovoljan da se spreči završetak izgradnje“, rezonuje Konovalov.
Ako prevlada razum ― nikakvih sankcija neće biti
Docent sa katedre politikologije Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije Gevorg Mirozjan isključio je svaku mogućnost povezivanja ovog slučaja sa uvođenjem antiruskih sankcija, a pogotovo sa uvođenjem bilo kakvih mera protiv projekta izgradnje gasovoda „Severni tok 2“, u slučaju da, kako kaže, kod političara i u Nemačkoj i Rusiji prevlada zdrav razum.
Stvar je u tome što je situacija sa tim ubistvom „standardna“ iz diplomatskog ugla, kao i da je takvih slučajeva u istoriji bilo mnogo. Pre svega ubistvo nije izvršeno na način koji bi bio opasan po građane Nemačke, niti je ubijen neko ko je bio pod bilo kakvom državnom protekcijom, pa samim tim ovim ubistvom nije narušen imidž zemlje, tvrdi on.
Pored toga, Berlin nije London, Nemačka ima sasvim drugačije odnose sa Rusijom nego što je to slučaj sa Velikom Britanijom, pa ako i ruski i nemački političari uspeju da spuste loptu ― nikakvog uvođenja sankcija neće biti. O tome svedoči i zvanična reakcija Berlina, koja je u velikoj meri mirna i staložena, bez ikakve histerije, konstatuje naš sagovornik.
Mirozjan dodaje i da su se pobunili samo neprijatelji Rusije u Evropi, ali i pojedini ruski političari koji su davali oštre izjave ovim povodom. Ukoliko zvanični stav Rusije ostane smiren, kao što je to slučaj sa zvaničnim stavom Nemačke, ni do kakve eskalacije neće doći. Situacija je jednostavna ― oni su proterali ruske diplomate, Rusi će proterati nemačke po principu reciprociteta, i situacija rešena.
Kremlj odbacio bilo kakvu umešanost Rusije
Podsetimo, Kremlj je zvanično odbacio bilo kakvu umešanost ruskih institucija u ubistvo državljanina Gruzije, dok je portparol ruskog predsednika Dmitrij Peskov konstatovao da su u pitanju isključivo neosnovane pretpostavke koje su eskalirale u nemačkim medijima.
Sa druge strane, o proterivanju ruskih diplomata oglasio se i zamenik šefa odbora za međunarodne poslove gornjeg doma ruskog parlamenta Andrej Klimov, koji je rekao da Moskva ima sve osnove da primeni kontramere ukoliko se ispostavi da su proterani radnici Ambasade Rusije u Nemačkoj ― diplomate, a ne tehničko osoblje.
