Jedna opcija je „Turski tok“, ali u ovom slučaju sve zavisi od završetka radova na bugarskoj deonici. Ruski eksperti ističu da bugarski premijer Bojko Borisov ne vodi sasvim racionalnu i odgovornu politiku kada je reč o „Turskom toku“, ali da ovaj tok nije jedina opcija za snabdevanje Srbije gasom. Postoje gasovodi i u zapadnoj Evropi, kao i terminali za isporuku tečnog gasa koji mogu biti alternativa.
Gas stiže preko Mađarske
Stanislav Mitrahovič, glavni ekspert Fonda za nacionalnu energetsku bezbednost i naučni saradnik pri Finansijskom univerzitetu pri Vladi Ruske Federacije, smatra da se Srbija može snabdevati i gasom iz Mađarske.
„U Mađarskoj postoje prilično velike podzemne rezerve gasa, tako da, u slučaju da tranzit gasa preko Ukrajine bude prekinut, Srbija može biti obezbeđena na ovaj način. Ali ovo je kratkoročno rešenje. Sa druge strane, do Mađarske gas može biti isporučen ne samo preko Bugarske, nego i iz Austrije. Gasovod ’Severni tok‘ ide kroz Nemačku, Češku i Austriju, a od Austrije do Mađarske“, rekao je Mitrahovič.
Iako je uveren da će „Turski tok“ ipak biti gotov na vreme, ekspert ističe da postoji i teorijska mogućnost da se Srbija snabdeva određenim količinama tečnog gasa, koji ipak neće imati značajnu ulogu, jer je Srbija veliki potrošač. Ekspert veruje da bi u tom slučaju Srbija mogla da se nađe pod pritiskom Amerike da kupuje njen tečni gas preko Hrvatske ili Grčke.
U igri je čak i Jamal
Iako deo eksperata kao moguće rešenje vidi dopremanje tečnog gasa sa ruskih terminala koji se nalaze na Jamalu i Sahalinu, drugi nisu uvereni u izvodljivost ovog poduhvata.
Dimitrij Adimov, ekspert za energetski sektor, smatra da postoje razne varijante preko kojih Srbija može dobiti gas, uključujući i tečni gas, ali da je problem što se tu ne radi o direktnoj isporuci. Osim toga, kako „Gasprom“ postoji u Srbiji, on će, prema rečima Adimova, svakako biti u obavezi da nađe rešenje na ovaj ili onaj način, i u to ne treba sumnjati.
