U Kopru je u martu, na radost svih pravoslavnih vernika, bio osveštan krst i zemlja na mestu gde je trebalo da počne gradnja pravoslavnog hrama ali do dana današnjeg to se nije dogodilo. Jerej Dejan Mandić podseća da je do Drugog svetskog rata u Sloveniji bilo tri pravoslavne crkve — u Mariboru, Celju i Ljubljani, ali je Hitlerova vojska uništila mariborsku i celjsku, a zemljišta se nikada nisu vratila Srpskoj pravoslavnoj crkvi. Od tada je jedino mesto koje su vernici imali za molitvu bila Ljubljanska pravoslavna crkva.
Zbog velikog broja pravoslavaca pojavila se potreba za parohom u Kopru i pre četiri godine sveštenik Srpske pravoslavne crkve jerej Dejan Mandić prešao je iz rodne Ljubljane u taj primorski slovenački grad. Kaže da je uspostavio kontakt sa tadašnjim gradonačelnikom Borisom Popovićem i da mu je predočio ideju da želi da gradi hram.
„Tamo živi između šest i devet hiljada pravoslavaca, uključujući Ruse i Ukrajince, kojih ima sve više. Više od 40 godina Srpska pravoslavna crkva u Kopru iznajmljuje Rimokatoličku crkvu u kojoj bogoslužimo. Postavlja se pitanje šta će se desiti ukoliko im taj prostor zatreba. Onda ostajemo na ulici“, kaže jerej Mandić.
Zemljište za pravoslavni hram legalno kupljeno
Popović je u potpunosti razumeo Mandića i predložio lokaciju za hram na samom ulasku u grad iz pravca Ljubljane. Ceo proces kupovine zemljišta bio je legalan — raspisan je opštinski tender i zemljište je kupio ktitor hrama Mladen Milanović Kaja iz Republike Srpske (RS) i poklonio ga crkvi. Lokaciju je obišao i patrijarh Irinej i tom prilikom rekao da je veoma zadovoljan.
„Ta parcela ima građevinsku dozvolu, ali ne i dozvolu za sakralni objekat. Dozvole su dobijene i 90 odsto papirologije je završeno, ali je gradnja stopirana prošle godine posle promene gradonačelnika Kopra. Novi gradonačelnik Aleš Bržan ne shvata šta mi radimo, jer nije u pitanju niti lični niti interes nacije, nego isključivo vere. Već 600 godina pravoslavna veroispovest je zastupljena na teritoriji Slovenije, a od 1991. godine imamo i statut koji je priznala država Slovenija. Novi gradonačelnik na sve naše molbe već mesecima govori ’videćemo‘, ali nas zapravo politički povezuje sa bivšim gradonačelnikom, što nam otežava da dobijemo dozvolu za početak gradnje. Zapravo, istina je da od 1941. godine do danas nikad niko nije ništa kupio za Srpsku pravoslavnu crkvu u Sloveniji i vernici poštuju to što je Popović uradio za našu zajednicu“, kaže koparski paroh.
Predlog Bržana da muslimani i pravoslavci dele verski prostor
On dodaje da je Srpska pravoslavna crkva ponosna na to što u Srbiji, BiH, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Rusiji i Grčkoj postoje i rimokatoličke crkve, ali da žele i pravoslavnu crkvu u Sloveniji, da bi se nove generacije vaspitavale u veri.
„Pričali smo i sa predstavnicima Ruske ambasade u Ljubljani, koji nam daju bezrezervnu podršku“, kaže jerej Mandić.
„Planiramo još jedan sastanak mitropolita zagrebačko-ljubljanskog Porfirija sa gradonačelnikom Kopra Alešom Bržanom. Na prethodnom, Bržan je predložio mitropolitu da Srpska pravoslavna crkva i Islamska zajednica daju svoja zemljišta gradu, a da će on naći novi prostor koji će deliti dve veroispovesti, što smo mi odbili“, naglasio je sagovornik Sputnjika.
Gradonačelnik Kopra polarizuje društvo
Nenad Dimitrijević iz Saveza Srba u Sloveniji kaže da je celu situaciju imao prilike da predstavi nedavno i državnom vrhu Srbije i Republike Srpske, koji su naveli da problem što pre treba rešiti. On tvrdi da Bržan diže tenziju između dva naroda i da zapravo polarizuje društvo, navodeći primer da su u Kopru do njegovog dolaska na vlast veoma lepo živeli zajedno i muslimanski i rimokatolički i pravoslavni vernici.
„Ja sam i ranije bio vernik, ali sam stekao veru sa ocem Dejanom, ne u njega, nego prvo u sebe. Primećujem da je okupio mlade ljude koji do njegovog dolaska nisu mnogo komunicirali, čak nam je i pomogao prilikom osnivanja naše organizacije“, rekao je Dimitrijević.
Poslednji popis, dodaje on, bio je 2003. godine, a procene Saveza Srba u Sloveniji su da ih ima između 200.000 i 250.000. On naglašava da se ovde radi o zlonamernom pojedincu i njegovim saradnicima, a ne o sukobu unutar dve crkve.
„Naprotiv, mi imamo veoma dobre odnose sa Rimokatoličkom crkvom, kao i sa državom Slovenijom, a mi samo želimo slobodu ispovedanja vere“, rekao je Nenad Dimitrijević.
