Kako se navodi, onaj ko svoju porodicu označava kao „moždano mrtvu“, poput Makrona koji je to ponovio i u Londonu, ne može da se nada ničem drugom do ćutanju za stolom ili pravoj porodičnoj svađi.
Klaudija Mejdžor, koja već godinama u Fondaciji za nauku i politiku u Londonu istražuje odbrambenu politiku Evropske unije, kaže da je francuski predsednik hteo da podstakne diskusiju, ali da je drugo pitanje da li je to učinio na konstruktivan način.
Ona ocenjuje da je Makron nestrpljiv političar koji smatra da treba „pohitati u susret budućnosti“, pa se opredelio za drastične reči.
„Tako je i 2017. uspeo da kao autsajder postane predsednik Francuske. I svoju biografiju je, u svom tipično neskromnom maniru, nazvao: ’Revolucija‘. I sada on hoće revoluciju u evropskoj odbrambenoj politici jer, prema njegovom mišljenju, od Amerikanaca kao garanta atlantsko-evropske bezbednosti sve je manje vajde“, rekla je Mejdžorova.
Profesor na pariskom Univerzitetu Sjens Frederik Ansel smatra da je njegova strategija negde i uspela, jer su njegove „ponešto preterane izjave“ izazvale reakciju Nemačke, što je i bio cilj — da se podstakne debata, da se jasno zauzmu pozicije, naročito da Nemci to učine.
Klaudija Mejdžor dodaje i da su evropski partneri ljuti zbog Makronovog soliranja i da ga optužuju da pretenduje „da govori u ime Evrope, ali da ne razgovara sa Evropom“.
Ona smatra da su u Poljskoj ili baltičkim državama njegove reči shvaćene kao pretnja, jer u tim zemljama NATO važi kao jedino životno osiguranje protiv velikog i pretećeg ruskog suseda.
Francuska i Nemačka tradicionalno nesložne
U Nemačkoj je reakcija bila takođe odbojna.
Loš tajming, smatra Klaudija Mejdžor, kada je u Francuskoj Makron 2017. postao predsednik, u Nemačkoj se odvijala predizborna kampanja. Posle izbora je trajalo još šest meseci dok nije oformljena vlada.
Kako kaže, autoritet kancelarke Angele Merkel pada, a koalicija koju ona predvodi je sve klimavija.
„To se vidi i po debati o moždanoj smrti NATO-a“, kaže Mejdžorova i dodaje da su Francuska i Nemačka ionako tradicionalno nesložne, kao i da su u Francuskoj skeptični prema NATO-u i smatraju da bi možda i mogli bez Amerikanaca, dok se Nemci umnogome oslanjaju na Vašington.
Zna se da mnoge NATO diplomate iza zatvorenih vrata povlađuju Makronu.
Ipak, kako se navodi, NATO, čisto vojno gledano, izgleda dobro. To je i dalje najmoćniji vojni savez u istoriji, a izdaci za odbranu zemalja-članica prvi put se povećavaju u poslednjih 25 godina, što naglašava i generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, ali on ignoriše pravi problem, a to je nedostatak političkog usmerenja.
Nemački ministar odbrane Hajko Mas hoće da formira komisiju eksperata koja bi NATO-u narednih meseci trebalo da dâ orijentaciju.
Ni francuski stručnjak za geopolitiku Frederik Ansel ni nemačka naučnica Klaudija Mejdžor ne smatraju da jedna komisija može da otkloni višegodišnji problem. Mejdžorova smatra da bi takva komisija mogla da bude samo nužna mera za deeskalaciju, koja bi mogla da sačuva ovaj samit od većih svađa.
„Dojče vele“ zaključuje da je svađa za porodičnim stolom neprijatna i pita se koliko dugo će NATO još ignorisati svoj problem.
