Prema mišljenju stručnjaka, taj trend predstavlja pripreme za geopolitičke i ekonomske krize za čije prevazilaženje neće biti potrebni dolari na računima, već zlatne poluge.
Mihail Beljajev sa Ruskog instituta za strateška istraživanja ističe da SAD često koriste dolar i ekonomski uticaj za ostvarivanje svojih interesa, što dovodi u pitanje čitav finansijski sistem, ali i održivost dolara i evra.
Zlato — najpouzdanija „valuta“
„Amerika manipuliše dolarom na štetu drugih zemalja. Osim toga, finansijski instrumenti koji se nalaze u rukama SAD mogu biti iskorišćeni kao dopunski element za sankcije, a nijedna država ne želi da se nađe pod ovakvim pritiskom. Kada je reč o evru, unutrašnje protivrečnosti koje postoje u EU i cela situacija sa ’bregzitom‘ ne ulivaju poverenje u evrozonu.
Do sada su evro i dolar bile ključne valute, jer su države u njima čuvale svoje devizne rezerve. Međutim, danas je zlato najpouzdaniji instrument, jer je to aktiv koji ima materijalnu osnovu, traženo je i predstavlja oličenje bogatstva“, objašnjava Beljajev.
Prema mišljenju eksperata, Rusija i Kina nastoje da diversifikuju svoje rezerve tako što će pretvoriti oko 3.000 milijardi dolara SAD u drugu vrstu aktive. Razlog za takve poteze nisu samo geopolitičke tenzije, već i svojevrsna nezavisnost od američkog finansijskog sistema u meri u kojoj je to moguće.
Zlato kao opsesija „evropskih nacionalista“
Osim što je „ruska zlatna strategija“ pokazala da jedna zemlja može da se oslobodi dolarske aktive bez posledica, američki mediji optužuju Moskvu za širenje „zlatne groznice“ na zemlje Centralne i Istočne Evrope, gde zlato postaje opsesija „nacionalističkih vođa“. Na spisku „evropskih nacionalista“ nalaze se prvenstveno oni lideri koji javno demonstriraju nepoverenje ka američkim i evropskim finansijskim centrima.
Kao primer navodi se Poljska koja je javno demonstrirala svoju moć nakon što je iz trezora Engleske banke povukla 100 tona zlata. Šef Centralne banke Poljske je nakon toga izjavio da on ne sumnja u pouzdanost Velike Britanije, ali da zlato predstavlja simbol moći zemlje. U Mađarskoj, Viktor Orban takođe povećava svoje zlatne zalihe.
Bivši premijer Slovačke Robert Fico, koji pretenduje da se na sledećim izborima vrati na vlast, izjavio je da vas partneri mogu izdati, pozivajući se na čuveni pakt iz 1938. godine između Francuske, Velike Britanije, Italije i Nemačke, koji je omogućio Hitleru da anektira deo bivše Čehoslovačke, i podsetio na nedavno odbijanje Engleske banke da vrati zlatne rezerve Venecueli iz političkih razloga.
London nije pouzdan partner
Beljajev objašnjava da je slučaj sa Venecuelom bio precedent koji je pokazao da London nije pouzdan i da zato države teže da čuvaju zlato „kod kuće“.
„Deo zlatno-valutnih rezervi se pretvara u zlatni aktiv, koji može obezbediti stabilnost. Time se objašnjavaju apetiti Rusije, ali i drugih zemalja za posedovanjem zlata. Na taj način se obezbeđuju garancije, ne samo u ekonomskom smislu, nego i u smislu fizičkog čuvanja. London nije uvek pouzdan, u tom smislu precedent je bila Venecuela, kojoj nisu dozvolili da povuče svoje zlato. To što druge zemlje slede taj trend, nije krivica Rusije, već želja drugih zemalja u periodu kada postoji konstantna pretnja sankcijama. A poverenje i garancije više ne postoje“, rekao je ekspert.
I Holandija učestvuje u „zlatnoj groznici“
Međutim, zlatna groznica je zahvatila i ostale zemlje EU, za koje je malo verovatno da će imati geopolitičke probleme ili razloge da očekuju sankcije, ali je moguće da se na taj način pripremaju za moguće globalne rizike.
Kada je Rusija započela svoje gomilanje zlatnih rezervi, Holandija je već organizovala vraćanje oko 122 tone zlata iz Londona, pri čemu je teško optužiti Holanđane za nacionalizam ili za pokušaj da imitiraju postupke Vladimira Putina ili Si Đinpinga. Centralna banka Holandije je svoje postupke objasnila u saopštenju gde se navodi da u slučaju da dođe do ozbiljnog opterećenja monetarnog sistema, zlatne rezerve mogu poslužiti kao osnova za obnovu globalnog valutnog sistema i da zlato jača poverenje u stabilnost centralne banke, ali i stvara osećaj sigurnosti.
