„Očekuje se da će odnosi sa Kinom i Rusijom biti na dnevnom redu samita NATO-a u Londonu. Mi održavamo konstruktivnu saradnju zasnovanu na međusobnom razumevanju sa Kinom. Rusija je takođe jedan od vodećih partnera na međunarodnom planu. Ali odnosi sa njom i drugim zemljama nisu alternativa našim odnosima sa saveznicima, već naprotiv, njihova dopuna“, rekao je Erdogan novinarima pre odlaska u London na samit NATO-a.
On je napomenuo da Turska ima mnogostranu spoljnu politiku sledeći svoje prioritete koji proizilaze iz njenog geografskog položaja. Prema njegovim rečima, „bezbednosni štit“ koji pruža NATO, veoma je važan za Tursku.
„Ali takođe je jasno da Alijansu treba obnoviti... NATO mora da deluje mnogo odlučnije i efikasnije, posebno u slučaju pretnji terorističkih organizacija“, dodao je turski predsednik.
Bojkot planova NATO-a za zaštitu Poljske i Baltika
Turska neće podržati plan NATO-a za zaštitu Poljske i baltičkih država ako Alijansa ne prizna Snage samoodbrane sirijskih Kurda kao terorističke, rekao je Erdogan.
„Juče sam razgovarao sa predsednikom Poljske. On je rekao da treba da se složimo sa Poljskom i baltičkim zemljama. Rekao sam: sa zadovoljstvom, zašto ne. Ali, ako naši prijatelji iz NATO-a ne budu priznali za teroriste one terorističke organizacije koje mi smatramo terorističkim i protiv kojih se borimo, bićemo protiv svih koraka koje bude preduzimao NATO“, naglasio je turski predsednik.
Na samitu NATO-a u Varšavi u julu 2016. godine odlučeno je da se u Litvaniju, Letoniju, Estoniju i Poljsku rasporedi po jedan međunarodni bataljon NATO-a. Njihovo formiranje preuzele su na sebe Velika Britanija, Nemačka, Kanada i Sjedinjene Američke Države. Tada je, takođe, saopšteno da će 2016. godine ove bataljone činiti trupe iz Nemačke, Norveške, Holandije, Belgije, Luksemburga, a sledeće — vojnici iz Hrvatske i Francuske.
