Da li fakultetska diploma postaje sve manje važan papir za dobijanja posla, što je u IT sektoru izgleda sve češći slučaj, ili je to ipak samo izuzetak koji potvrđuje pravilo?
Direktor „Epla“ Tim Kuk je konstatovao da polovina zaposlenih u toj kompaniji u SAD nema fakultetsku diplomu. Generalna direktorka „Simensa“ u Americi Barbara Hempton smatra da diploma koja se u oglasima često zahteva za posao za koji kandidat aplicira uopšte nije potrebna.
Fakultetsku diplomu nije imao ni Stiv Džobs
Iako prema najnovijem izveštaju američkog Zavoda za statistiku rada, zaposleni sa fakultetskom diplomom zarađuju skoro 950 dolara sedmično više od prosečnog radnika, „Biznis insajder“ napominje da studiranje često zahteva zaduživanje, pa mnogi Amerikanci ne mogu sebi da priušte fakultetske diplome i 42 odsto srednjoškolaca ne nastavlja školovanje.
Kuk je podsetio da je osnivač „Epla“ Stiv Džobs odustao od fakulteta koji je upisao. Zbog toga je politika kompanije uvek bila da nije potrebna diploma kako bi neko bio uspešan.
Činjenica je i da neki sa Forbsove liste najbogatijih, poput osnivača „Majkrosofta“ Bila Gejtsa i Marka Zakerberga, koji je osnovao „Fejsbuk“, nemaju diplomu Harvarda, koji su upisali i brzo napustili. Od 400 milijardera njih 63 ima samo srednjoškolsku diplomu.
IT stručnjak Zdravko Janković, koji je završio Prirodno-matematički fakultet Univerziteta u Beogradu, ipak baca drugačije svetlo na taj sektor, gde se za posao programera često ne traži fakultetska diploma.
„Možda vlada određena zabluda jer su neki od ključnih nosilaca IT industrije bili ljudi koji su studirali programiranje, ili nešto slično, pa digli ruke od toga. Zaboravlja se, međutim, da su i Stiv Džobs i Bil Gejts i Mark Zakerberg krenuli putem biznisa. U okviru IT su došli do biznisa, i taj biznis ih je povukao na tu stranu“, napominje Janković za Sputnjik.
Izuzeci koji potvrđuju pravilo
Po njegovom mišljenju, zahvaljujući i tome što su oni ipak bili na univerzitetu, imali su dobre osnove da postanu uspešni u tom biznisu. Ali oni su, kako primećuje, u velikoj manjini.
„Nije to pravilo, oni su u stvari izuzetak. Većina programera je u stvari fakultetski obrazovana — da li su završili matematiku, elektrotehniku, FON, kada smo mi u pitanju, ili privatne akademije, nešto kroz šta su kao sistem obrazovanja morali da prođu da bi stekli znanja. Programiranje nije samo veština. Ono je jedan sistem u kome vi postavljate stvari, kako rešavate probleme, kako stižete iz tačke A u tačku B i ono mora da prođe kroz nekakav formalan obrazovni proces da bi bilo što je moguće više uniformisano“, objašnjava Janković.
On ne spori da ako iz pozicije poslodavca želite brz rezultat nećete mnogo birati, nego ćete uzeti nekog ko može da vam reši konkretan problem. Ali i dodaje: „Ako pogledate oglase za posao, kojih sada ima jako puno, gde se traži puno programera, svi će tražiti fakultetsku diplomu“.
Profesor ekonomske industrije na Ekonomskom fakultetu u Beogradu dr Ljubodrag Savić gotovo istim rečima je ocenio stanje o diplomama u IT sektoru.
Znanje je moć
Kaže da nema nikakvu dilemu da neki ljudi koji su se obogatili, a nemaju formalno visoko obrazovanje, predstavljaju izuzetak koji potvrđuje pravilo.
Nemoguće je zamisliti da će fakultetska diploma predstavljati papir bez značaja za dobijanje posla. Nije džabe odavno rečeno — znanje je moć, kaže Savić za Sputnjik, konstatujući da postoji jako veliki broj delatnosti gde je nezamislivo da se radi bez fakultetskog obrazovanja. I odmah dodaje: „Da li bi ljudi bez znanja osvedočenog fakultetskom diplomom mogli da se, na primer, upuste u projektovanje mostova?“
„Zemlje koje dugoročno razmišljaju imaju zapažen razvoj i prednjače u tehnološkom razvoju jako vode računa o obrazovanju. Kina je, možda, najbolji primer. Oni s jedne strane imaju ogroman broj jednostavnih, jeftinih, komercijalnih proizvoda u čijoj su proizvodnji najvećim delom učestvovali manje kvalifikovani i manje obrazovani ljudi. Istovremeno, Kina ima i sofisticirane visokotehnološke proizvode, koje nije moguće osvojiti i proizvoditi bez visokog znanja i formalnog i svakog drugog obrazovanja“, objasnio je profesor Ekonomskog fakulteta.
On je ocenio da neke zemlje napreduju baš zato što imaju veoma obrazovane ljude i napreduju u znanju, tehnologijama. Neke druge napreduju prodajom komercijalnih proizvoda niske vrednosti u koje je ugrađena niska tehnologija i rad ljudi sa najnižim kvalifikacijama. One nemaju mnogo šanse da se pomere na toj lestvici razvoja, smatra Savić.
„Ne treba biti mnogo pametan pa zaključiti — ne bi velike zemlje odvajale tolike novce za školovanje ljudi, što se meri desetinama i stotinama milijardi evra ili dolara, kada bi se to moglo na neki drugi način. Svaki od izuzetnih pojedinaca ima svoje mesto u istoriji i ne moraju nužno biti formalno visokoobrazovani ljudi, ali izuzetak uvek potvrđuje pravilo. Nikakve dileme nema da svet počiva na obrazovanim, vrednim ljudima, a sve ono drugo može biti izuzetak. Kao profesor Univerziteta, duboko verujem da dugoročno nijedna zemlja nema šanse ako se na ozbiljan način ne posveti svom obrazovnom sistemu“, tvrdi sagovornik Sputnjika.
Šangajska lista kao potvrda
On je ukazao na to da postoji vrlo jasna korelacija, barem za ekonomiste, između stepena obrazovanja i broja patenata, inovacija, ukupnog napretka, povećanog broja zaposlenih ljudi, proizvodnje visokokvalitetnih proizvoda, mesta u nauci i podsetio na Šangajsku listu na kojoj je najboljih 500 univerziteta u svetu.
„U prvih 50 univerziteta na Šangajskoj listi možda i više od 40 je iz Amerike — kapitalističke, liberalne zemlje tržišne privrede u kojoj vrlo dobro prepoznaju kakvo je mesto znanja, odnosno formalnog obrazovanja. S druge strane, imaju prilično visok broj nekvalifikovanhi, obučenih ili doučenih ljudi koji rade u lepezi različitih poslova. Ali oni su još u tehnološkom smislu zemlja broj jedan, koja oblikuje svet i civilizaciju u pogledu tehničko-tehnoloških pronalazaka“, ističe Savić.
Kina ih, kako dodaje, u tome ozbiljno ugrožava velikim ulaganjima u obrazovanje. Veliki je broj kineskih studenata na svim svetskim univerzitetima i pažljivo neguju te ljude i vraćaju ih kući posle završetka fakulteta, konstatuje sagovornik Sputnjika.