Ponos nemačke automobilske industrije, koji zapošljava 300.000 ljudi, objavio je da planira da do kraja 2022. godine ukine 10.000 radnih mesta širom sveta.
Neka već upražnjena radna mesta neće popunjavati, a zaposlenima u administraciji u Nemačkoj će ponuditi otpremnine. Ukidanjem 10 odsto direktorskih mesta i drugim merama, „Dajmler“ namerava da smanji troškove za 1,4 milijarde evra.
Pad tržišta, promena tehnologije
Komentarišući najavu „Dajmlera“, u čijem vlasništvu je čuveni „Mercedes-Benc“, Bušatlija kaže da na ovakav razvoj situacije utiču dve stvari. Jedna je čisto tržišna, gde i lokalno i globalno tržište utiču na pad te industrije, dok je drugi razlog promena tehnologije. Sada smo u dobu kada se smanjuje izrada automobila sa motorima sa unutrašnjim sagorevanjem jer se prelazi na električne automobile, objašnjava sagovornik Sputnjika.
Nemačkom gigantu od početka godine ne cvetaju ruže. Globalno ekonomsko usporavanje odrazilo se na prodaju, naročito na velikom kineskom tržištu, pa je u prvom kvartalu prodaja njegovih vozila pala četiri odsto. Pored pada tražnje, bilo problema i sa velikim zalihama i „uskim grlima“ u lancu dobavljača, pa su skliznuli i neto dobit i prihod.
Situacija se dodatno pogoršala kada je „Dajmler“ u junu morao da povuče na prepravku 60.000 dizel-automobila u Nemačkoj, kako bi bili eliminisani softveri koji su lažirali kontrolu izduvnih gasova. Kompanija je zbog toga prošle godine morala da povuče na doradu čak 700.000 vozila prodatih širom sveta.
„Što se tiče ’Dajmlera‘, to je velika firma i normalno je da sve što se dešava sa njom ima dosta odjeka jer su u pitanju i velike cifre, bilo da su to radna mesta koja se zatvaraju, bilo da je reč o broju automobila koji se nije prodao, a očekivalo se. Sve se to njima desilo“, kaže Bušatlija, ali napominje i da je pre tri godine ovaj gigant bio suočen sa još većim problemima.
„Dajmler“ gazile i američke takse
Tada je osim sa sporovima oko ilegalnog softvera bio suočen i sa američkim tarifama na uvoz komponenti i automobila iz Evrope i iz te situacije ga je, kako kaže za Sputnjik, u dobroj meri izvukla kineska injekcija od 10 milijardi dolara koje su direktno uložili u dokapitalizaciju.
Bušatlija objašnjava da se situacija na tržištu automobila, generalno, zaoštrava.
„’Dajmler‘ ugrožava sa jedne strane američki stav, sa druge strane pad prodaje u Kini i u Rusiji. Kina je sada najveće tržište automobila, ali ona se uglavnom orijentiše na svoju proizvodnju i više daje za razvoj električnih automobila, tamo gde ’Dajmler‘ ne učestvuje sa velikom paletom proizvoda, ni količinom proizvedenih automobila“, napominje sagovornik Sputnjika.
Na pitanje kako tako velika firma nije uhvatila korak prepoznavši da je budućnost u hibridnim i električnim automobilima, on kaže da je to problem sa starim automobilskim industrijama, a „Dajmler“ pripada toj kategoriji.
Stara industrija
To se, kako ističe, najbolje vidi na američkom slučaju. Kompanija „Tesla“, koja je najmasovnije počela da proizvodi električne automobile, produkt je startap kompanije, a ne stare automobilske industrije.
„Generalno gledano, evropska auto-industrija je donekle ušla u hibride, a tek ove godine počinje da razmišlja kako bi možda trebalo razvijati i električni automobil. To su do sada samo pokušaji da se prati Kina, koja je apsolutno najveći proizvođač električnih automobila, ali je najdalje otišla i u ispitivanju i primeni infrastrukture za električne automobile“, napominje Bušatlija, koji je to ilustrovao primerom.
Kinezi već sedam-osam godina ispituju mogućnost beskontaktnog punjenja električnih automobila. Imaju ogledne auto-puteve gde samo prelaskom automobila preko jedne deonice od 10-15 kilometara njegova baterija bude napunjena zahvaljujući tome što u konstrukciji puta postoje sistemi kojima se beskontaktno prebacuje struja.
Budućnost — električni automobil
To je budućnost. Smatra se da će u narednih 10 godina oko 70 odsto automobila u prodaji biti električni. Zato Bušatlija ne sumnja u to da je ovo početak kraja za gigante u automobilskoj industriji kakve smo do sada znali, ukoliko se i oni ne preusmere.
On pretpostavlja da će tu biti velikih potresa koji će se u sledećih deset godina sigurno desiti. Zato je, kaže, Amerika, koja u tome jako zaostaje, uvela sankcije protiv najbližih evropskih saradnika da bi zaštitila svoju automobilsku industriju.
Bušatlija smatra da ni u italijanskom „Fijatu“, koji ima fabriku u Srbiji, u tom aspektu nije ništa bolje.
„’Fijat‘ jako zaostaje u tom elektrosektoru iako su to najavljivali. Nije lako napraviti novi model. Tu me ne bi iznenadilo ukoliko bi ’Fijat‘ narednih godina imao bliže odnose sa Kinom u zajedničkoj proizvodnji automobila iz jednog prostog razloga. Nema Kina baš samo interes da koristi luke u Trstu i u Raveni, nego sigurno misle i na neku industrijsku saradnju“, ocena je našeg sagovornika.
