Sputnjik predstavlja najznamenitije pse u istoriji čovečanstva.
Konan — ubica al-Bagdadija
Američki predsednik Donald Tramp nedavno je odlikovao medaljom i plaketom psa Konana, koji je učestvovao u operaciji američkih specijalaca koja je rezultirala smrću lidera DAEŠ-a Abu Bakr al-Bagdadija.
„Ovo je Konan, trenutno verovatno najslavniji pas na svetu“, rekao je Tramp, predstavljajući vojnog psa predstavnicima medija u Bašti ruža u Beloj kući.
Tramp je želeo da odlikuje psa rase belgijski malinoa još od operacije na severozapadu Sirije u oktobru, u kojoj je lakše povređen. Konan se od tada oporavio i vratio na dužnost.
Posle akcije Tramp je na svom profilu na Tviteru postavio lažnu fotografiju obrađenu u fotošopu, na kojoj se vidi kako Konanu stavlja medalju oko vrata. Ispod slike je pisalo „američki heroj“.
Stabi — narednik koji je zarobio špijuna
Konan, međutim, nije jedini američki heroj među psima. Prvi heroj među vojnim psima u SAD Stabi uspeo je čak da dobije čin narednika i (p)ostane najodlikovaniji četvoronožac.
Pojavio se niotkuda u julu 1917. godine na kampusu Univerziteta u Jejlu, gde su pripadnici 102. pešadijskog puka bili na treningu i savršeno se uklopio među njih. Učestvovao je u vežbama, čak je naučio i da salutira spuštajući desnu šapu.
Osvojio je srce kaplara Roberta Konroja, koji ga je usvojio i nadenuo mu ime Stabi, zbog kratkog, debelog repa. Prokrijumčario ga je i odveo u rovove u Francuskoj, gde je bio izložen bojnom otrovu iperitu.
Posle oporavka, vratio se na Zapadni front sa specijalno dizajniranom gas-maskom. S obzirom da je i sam pretrpeo napad otrovnim gasom, naučio je kako da upozori vojnike na opasnost. Takođe, umeo je da locira ranjenike tokom patrole, a jednom prilikom čak je uspeo da zarobi nemačkog špijuna.
Za 18 meseci „ratnog staža“ Stabi je učestvovao u 17 bitaka, preživeo brojna ranjavanja i konstantno podizao moral saborcima. Po završetku Prvog svetskog rata Konroj ga je prokrijumčario u SAD. Postao je američka „nacionalna ikona“ i predvodio je brojne parade širom zemlje, sve do svoje smrti 1926. godine.
Sinbad — „kapetan“ koji ne napušta brod
I u Drugom svetskom ratu američka vojska imala je višestruko odlikovanog psa Sinbada. Mešanac Sinbad trebao je da bude poklonjen devojci jednog mornara, ali kako ona nije mogla da ga zadrži, proveo je 11 godina sa članovima posade vojnog broda „Kembel“.
Učesnik Drugog svetskog rata nagrađen je 1943. godine za dvanaestočasovnu borbu protiv čak šest neprijateljskih podmornica. Tokom jedne bitke brod je oštećen, a Sinbad je bio jedan od retkih koji je ostao na njemu do popravke. Mornari su verovali da je „Kembel“ bio nepotopljiv zbog Sinbada.
Dobio je brojna odlikovanja za zasluge, a po „zvaničnom penzionisanju“ u septembru 1948. godine, živeo je mirno naredne tri godine.
Luks — „Nemac“ koji je spasao Tita
Najpoznatiji pas (narodni) heroj na ovim prostorima svakako je nemački ovčar Luks, koji je na Sutjesci žrtvovao sebe da bi spasao Josipa Broza Tita.
Prvi susret Tita i Luksa dogodio se 15. jula 1942. godine u bosanskom gradiću Prozoru. U dvorištu kuće u kojoj je boravio Tito neprekidno je lajao nemački ovčar, koji je bio vezan. Tito je izašao iz kuće i rekao svom pratiocu Radetu Ristanoviću da odveže psa. Pas je i dalje lajao i skakao tako da mu pratilac nije mogao prići.
Tito je prišao psu, progovorio nekoliko nemačkih reči, pas se umirio i prestao da laje. Tito ga je pomilovao i odvezao sa lanca i potom poveo sa sobom. Tada mu je i dao ime Luks. Od tog trenutka, pa sve do svoje smrti 9. juna 1943. godine na Ozrenu, pas se neprekidno nalazio uz Tita.
U toku bitke na Sutjesci 9. juna 1943. godine Tito, Vrhovni štab i članovi britanskog Odeljenja za vezu nalazili su se na planini Ozren. Prilikom nemačkog bombarodvanja, jedna bomba je pala u blizini kolone u kojoj su se kretali članovi Vrhovnog štaba. Tito se bacio uz jedno oboreno deblo bukve i u tom trenutku Luks se instiktivno bacio na njega i skoro čitavog ga prekrio.
Luks je ostao na mestu mrtav, a Tito je bio ranjen u levu ruku. Od iste bombe stradalo je dvoje ljudi — Titov pratilac Đuro Vujović Španac i kapetan Bil Stjuart, šef britanskog Odeljenja za vezu pri NOV i POJ, dok je nekoliko ljudi bilo ranjeno.
Frida — spasilac u penziji
Nisu svi psi heroji izašli iz rata, mnogi od njih su zaslužili odlikovanja u mirnodopskim uslovima. Jedan od njih je keruša Frida, koja se sredinom ove godine „penzionisala“ u spasilačkoj službi meksičke mornarice.
Desetogodišnja ženka labrador retrivera proslavila se 2017. godine posle katastrofalnog zemljotresa u Meksiko Sitiju, kada je stradalo 300 ljudi. Do odlaska u penziju našla je 12 preživelih i 41 telo.
Učestvovala je u spasilačkim misijama posle zemljotresa na Haitiju i u Ekvadoru. Na vrhuncu karijere korisnici društvenih mreža u Meksiku predložili su da se njen lik nađe na novčanici od 500 pezosa.
Lajka — prvi Zemljanin u kosmosu
Najpoznatiji pas na svetu svakako je Lajka, prvi kosmonaut u istoriji, koja se u kapsuli „Sputnjika 2“ 3. novembra 1957. godine bukvalno „vinula u orbitu“.
Lajka je bila teška svega šest kilograma, mešanac haskija i terijera sa moskovskih ulica, navikla na hladnoću i ekstremne uslove i sasvim slučajno se našla na prvom putu u svemir. Trenirana je u ekstremnim uslovima, učena je da jede želatizovanu hranu i da fiziološke potrebe obavlja na malom prostoru.
Prilikom leta u orbitu, usled nekontrolisanih uslova i kvara u sistemu za kontrolu temperature, ovaj hrabri pas je doživeo temperaturni šok i nekoliko časova nakon lansiranja u orbitu je uginuo. „Sputnjik 2“ je, ipak, nastavio svoj put kroz kosmos i u narednih 158 dana obišao Zemlju čak 2570 puta, da bi pri ulasku u Zemljinu atmosferu 14. aprila 1958. godine izgoreo.
Posthumno je postala heroj, ne samo Rusije i Sovjetskog Saveza, a spomenici prvom Zemljaninu u kosmosu danas se mogu naći širom sveta, od Moskve, preko Pariza, Amsterdama, Krita…
Belka i Strelka — svemirski psi
Ono što nije uspela Lajka, učinile su keruše Belka i Strelka, koje su 19. avgusta 1960. godine poletele u orbitu i posle 17 krugova napravljenih oko naše planete žive i zdrave se vratile na Zemlju.
Strelka se ponašala uobičajeno, dok je Belka, nakon četiri kruga, postala izuzetno nemirna i pokušavala da se oslobodi pojaseva kojim je bila vezana, što je ukazivalo na promene u njenom raspoloženju. Analize obavljene nakon leta pokazale su da nikakvi psihički i fizički problemi kod pasa nisu uočeni.
Posle leta legendarni psi su živeli u Institutu za vazduhoplovstvo i svemirsku medicinu, odakle su ih vodili da ih pokažu deci u vrtićima, školama i sirotištima. Nekoliko meseci kasnije, Strelka je donela na svet šest apsolutno zdravih štenaca. Jedno od njih, ženkicu sa imenom Pušinka, Nikita Hruščov je poklonio supruzi i ćerci predsednika SAD Džona Kenedija — Žaklini i Kerolajn.
Belka i Strelka su doživele duboku starost i uginule prirodnom smrću. U Rusiji je 2010. godine snimljen dugometražni animirani film „Belka i Strelka: Svemirski psi“.
