Izaslanik predsednika Republike i vrhovnog komandanta, Nikola Selaković, istakao je da je to otkrivanje do sada najvećeg spomenika srpskom vojniku, najvećem heroju Velikog rata, najvećeg sukoba koje je čovečanstvo do tada zapamtilo.
Prema njegovim rečima, u Velikom ratu je pobedio srpski vojnik, ne zato što je bio obučeniji, ne zato što je bio bolje naoružan, već iz dva razloga — prvo zato što je bio najizdržljiviji, a drugo što ga je od svih njegovih protivnika izdvajao neuporedivo jači moral.
I upravo je moral ona vrednost na kojoj se zasniva snaga vojske u odsudnim momentima njenog delovanja i, kako to u svojim uspomenama kaže veliki vojvoda Živojin Mišić — nekada nije važno da li si fizički jači i tehnički opremljeniji, nego da pravu stvar uradiš u pravom momentu i na pravi način, naveo je Selaković.
Govoreći o značaju projekta, on je istakao da ovaj poduhvat nije izdavački poduhvat godine, decenije, već izdavački poduhvat veka, jer je uspeo da sačuva od zaborava 322.778 imena i prezimena naših slavnih predaka, slavom ovenčanih srpskih vojnika i njihovih komandanata, koji su u bitkama govorili ne „napred“ nego „za mnom“ i prvi svojim primerom pokazivali šta su spremni da žrtvuju za čast i slobodu otadžbine.
Izaslanik predsednika Republike je na promociji, kako je saopšteno, objavio i inicijativu koju je predsednik Vučić pre nepuna tri meseca pokrenuo upravo sa jednim od tri istorijska instituta u Srbiji — da više od 20 godina posle NATO agresije budemo prvi put odgovorni u poslednjih 100 godina i popišemo sve žrtve koje su pale u NATO agresiji.
Takva inicijativa je pokrenuta i na tome se već radi. Ali nisu to samo žrtve NATO agresije, to su i ratovi devedesetih, i tu imamo obavezu i prema sinovima svoga naroda i otadžbine čija imena ne smeju da ostanu zaboravljena.
Projekat je realizovan u Vojnom arhivu od 2013. do 2018. godine. Popis žrtava rata koji ni u kom slučaju nije završen, sadrži imena svih srpskih građana stradalih u Velikom ratu, bez obzira na versku i nacionalnu pripadnost.
Ovo kapitalno delo predstavili su akademik prof. dr Mira Radojević, prof. dr Aleksandar Životić i pukovnik dr Miljan Milkić, koji su govorili o izazovima sa kojima su se susretali tokom rada na njemu, kao i o značaju tog izuzetnog istraživačkog napora koji je projekat podrazumevao.
Projekat, kako se moglo čuti, sadrži lične podatke, vreme i mesto stradanja, vojnu jedinicu kojoj je žrtva pripadala i sam izvor podataka, što podatke čini proverljivim, i na taj način, prvi put u domaćoj istoriografiji imamo utvrđen precizan spisak stradalih, u kome je postojanje i stradanje svake žrtve dokumentovano.
