Centar je na Rtnju kupio pet hektara zemlje, gde je planirana izgradnja velike naučno-istraživačke laboratorije, s namerom da okupi naučnike zainteresovane za rad na Teslinoj zaostavštini.
„Zamislili smo i da podignemo hotel radnog naziva ’Smiljan‘ u vidu Teslinog tornja, kao i kopiju Tesline rodne kuće i kopiju crkve Svetog Petra i Pavla u kojoj je naučnik kršten. U tom nekad rudarskom naselju planirali smo da postavimo i Teslin toranj, sličan onom koji je nekad postojao na Long Ajlendu, s ciljem da pokaže da je moguće koristiti energiju iz jonosfere. Hoćemo da dokažemo da sve što je Tesla radio, uključujući taj toranj, nije utopija“, navodi Kresoja za Sputnjik.
Novi Teslin toranj manji od originalnog
Kako dodaje, manje je važno koliko će toranj biti visok, jer i onaj originalni Tesla je zamislio da bude viši od Ajfelovog u Parizu, pa je zbog para morao da se zaustavi na 56 metara.
Gradnja Teslinog naselja na Rtnju će, očekuje Milka Kresoja, početi na proleće, „ako se slože sve kockice“. „Predali smo sve projekte i čekamo dozvolu. Tamo se nalazi veliki tunel od 100 metara koji je pod zaštitom države kao spomenik i u tom tunelu smo mislili da napravimo muzej Nikole Tesle, gde će on kao hologramski lik dočekivati posetioce“, objašnjava dalje naša sagovornica.
Rtanj znači — božanski poredak
Prema njenim rečima, trenutno je u toku pribavljanje svih potrebnih dozvola za radove, a Centar se obratio i Ministarstvu privrede Srbije, koje je reklo da će rado pomoći kad budu dostavljeni svi neophodni dokumenti i dobijena bankarska garancija. Uspostavljen je i kontakt sa Muzejom Nikole Tesle u Beogradu, s kojim je Centar, kako kaže Kresoja, na istom zadatku.
Na pitanje zašto baš na Rtnju, naša sagovornica ističe da je to mistična i neobična planina, baš kao i Tesla koji će, kaže, još dugo ostati tajna.
„Rtanj kao reč znači božanski poredak. Tesla je živeo po zakonima prirode, a nijedan naučnik je nije poznavao tako dobro kao on“, konstatuje Kresoja.
Kresoja, koja je 26 godina provela u Rusiji, ističe da su deo tima koji radi na ovom projektu brojni ruski naučnici, pre svega iz Moskve i Novosibirska, ali i publicista i scenarista Vitalij Pravdivcev, koji je napravio film o Tesli.
Inspiracija za ruske naučnike
Centru se nedavno priključio i mladi doktor tehničkih nauka Dmitrij Kruk iz Krasnojarska, koji je napisao opsežnu studiju „Nikola Tesla — buđenje sile“ i koju je Kresoja prevela.
Tesla je inspiracija za ruske naučnike, ističe naša sagovornica, navodeći podatak da je na jednom od instituta u Rusiji napravljeno 180 patenata baziranih na Teslinom nasleđu.
Kresoja najavljuje i ponovni dolazak u Beograd čuvenog ruskog molekularnog biologa i genetičara Petra Garjajeva, oca novog pravca kvantno-genetske talasne lingvističke medicine.
Garjajev je bio gost Beograda, ali i gost Sputnjika pre godinu dana, a ovoga puta seminar će biti upriličen u hotelu „Moskva“ 30. novembra.
