Ove nedelje osvanula je vest „Slobodne Evrope“, koja je „imala uvid“ u izveštaj američkog Sekretarijata za bezbednost u kom se Srbija opisuje kao „najpopustljivije okruženje za ruski uticaj na Balkanu“.
Pentagon „otkriva“ ono što svi znaju
Glavna zamerka je da Srbija razvija vojnu i obaveštajnu saradnju sa Ruskom Federacijom. Pentagon navodi da je Srbija jedina zemlja u regionu koja je od 2012. kupila rusko oružje u vrednosti većoj od milion dolara, a „otkrivaju“ i da je Beograd pazario ruske avione MiG-29 i helikoptere, kao i da sa Moskvom održava zajedničke vojne vežbe.
Veliko je to i ekskluzivno otkriće, koje je alarmantno objavljeno — posle šest meseci. Ključno senzacionalno saznanje koje je baš svima bilo poznato — da je Srbija kupila „migove“, helikoptere i da je trenirala sa ruskim vojnicima.
Posle te objave, javio se famozni Edvard Džozef, profesor Univerziteta „Džon Hopkins“, koji je i sam učestvovao u pisanju izveštaja Pentagona. On je „profesorski“ zaključio da je izveštaj pokazao „ono u šta se sumnjalo“: da je Srbija intenzivirala saradnju sa Rusijom otkad je na vlasti SNS. Pa, zaključuje profesor, zbog toga se i odnos prema Srbiji i predsedniku Aleksandru Vučiću mora promeniti.
Pored nazadovanja u unutrašnjim reformama i demokratiji, neiskrenom putu ka EU, Džozef navodi i da Srbija samo „navodno želi da reši kosovski problem“, a da „oni“ (valjda misli na Pentagon) znaju da Rusija nema interesa da se to pitanje reši.
Deo srpske javnosti je već u ovoj „ekskluzivnoj informaciji“ serviranoj iz Vašingtona preko zapadnih medija pročitao da Amerika sprema zaokret prema Srbiji. Da se steže obruč. Da Beograd mora popuštati...
Važno je sumirati nekoliko zaključaka:
- Prvo — Nije Srbiji poslao poruku ni Donald Tramp ni Stejt department. Ni Metju Palmer ni Ričard Grenel, Amerikanci zaduženi za Srbiju. Čak ni ambasador SAD u Beogradu. Poruka je izvučena iz neke pentagonske fioke i servirana medijski baš u odabranom momentu — pred susret Vučića i Putina.
- Drugo — Nije Srbija odlučila da joj se uspore i stopiraju evropske integracije, već je sve zahteve dvadeset godina štreberski i revnosno ispunjavala. Zaustavljanje proširenja sada je zvanična politika Evropske unije. Brisel je tako odlučio, a ne Beograd.
- Treće — Nije Srbija prekinula pregovore Beograda i Prištine već je posrednik u dijalogu Evropska unija bila nesposobna da natera Albance da sprovedu dogovoreno i da ukinu anticivilizacijske takse.
- Četvrto — Nije Srbija nikada krila ni da je kupila „migove“ od Rusije, ni da je njena vojska vežbala sa ruskom, ni da je u Srbiji bio S-400, ni da je Beograd potpisao ugovor sa Evroazijskom unijom ni da Srbija nikada neće uvesti sankcije Rusiji...
- Peto — Nije saradnja Srbije sa Rusijom ni počela niti će se okončati sa Aleksandrom Vučićem. Ona je duboko usađena u kod postojanja naših naroda i ne zavisi ni od jedne vlasti. Kao što nema tog Srbina na vlasti koji bi mogao da prizna nezavisnost Kosova, koliko god Pentagon izveštaja i deklaracija da napiše.
Stvari su, znači, kristalno jasne. Ako je navodni izveštaj Pentagona autentičan, onda bi trebalo zvanična Amerika da ga predoči zvaničnom Beogradu.
Nema potrebe da se pritisak SAD na Srbiju protura kroz „saznanja“ i mudre misli vašingtonskih profesora.
Može to Amerika mnogo jače i iskrenije, a i Srbija ume da odgovori i kad su pretnje mnogo zvaničnije i neposrednije od medijskih spekulacija.
Svakako, bolje je ovu stvar razrešiti — oči u oči. Da svi znamo na čemu smo.
