Mogućnost investiranja u takozvane „suve luke“ u Srbiji, odnosno kontejnerske terminale, najavio je ovih dana izvršni direktor Lučke kapetanije u Solunu Sotiris Teofanis.
Novim investicijama Luka „Solun“ želi da se pozicionira kao regionalni transportni centar. Otuda i namera da Luci obezbede pristup najvećih prevoznika. Sa druge strane, Srbija, kao središte i nezaobilazni deo transportne i saobraćajne mreže jugoistočne Evrope, ima veliki interes za svakim vidom saradnje u toj oblasti.
Suve luke ukrštaju prugu i put
Po oceni profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu doktora Slobodana Aćimovića, inicijativa koju je izneo direktor Luke „Solun“ je jako dobra. Tim pre što je Srbija još 2011. godine planirala izgradnju terminala.
„Te, kako ih je on nazvao, ’suve luke‘ su u suštini intermodalni logistički terminali na mestima gde se sučeljavaju pruga i put. To je način da se poveća i ubrza protok kontejnera kroz Srbiju, što je opet u vezi sa većim usmeravanjem pomorskog saobraćaja preko Luke ’Solun‘, koji bi onda dalje išao ovim takozvanim novim ’Putem svile‘ u srce Evrope, preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske“, objašnjava Aćimović za Sputnjik.
Inicijativa itekako ima smisla, smatra on, pogotovo što Srbija, praktično, nema intermodalni logistički terminal. Jedna privatna kompanija je, kako kaže, nešto dogradila u Dobanovcima, i nešto vrlo malo postoji u Makišu na takozvanoj ranžirnoj stanici u Beogradu. Ali, suštinski, mi još nemamo ozbiljan multimodalni logistički terminal.
„To znači da bi ti terminali bili tamo gde bi se sučeljavali, odnosno, spajali pruga i put i gde bi se kontejneri mnogo brže i operativnije transferisali sa jednog na drugi vid transporta. Još 2011. godine je planirano da se to izgradi u Batajnici i da to bude državni terminal, ali na žalost od toga još nema ništa“, predočio je sagovornik Sputnjika.
Solun osvaja Balkan
O tome da bi Luka „Solun“, koja je privatizovana prošle godine, mogla da poveća aktivnost u regionu Balkana i jugoistočne Evrope nakon završetka nadogradnje i izgradnje infrastrukture, pisao je početkom godine „Port ekonomiks“. Novi vlasnik Luke obavezao se da uloži 180 miliona evra u projekat, kako bi druga kontejnerska luka u Grčkoj uskoro mogla veličinom i kapacitetom da bude takmac konkurentnim lukama.
Teofanis smatra da bi ti infrastrukturni radovi mogli da napreduju i brže nego što je planirano ugovorom o koncesiji, koji je potpisan 2017. godine. On je ocenio da će radovi biti završeni za četiri ili pet godina.
Ni Srbija, u međuvremenu, neće sedeti skrštenih ruku. Nema sumnje da će za „suve luke“ u Srbiji od velikog značaja biti ulaganje u železnicu. Ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović najavila je da će Srbija uložiti oko pet milijardi evra u modernizaciju železnice.
Aćimović ističe i značaj završetka rekonstrukcije pruge Beograd-Budimpešta, što bi apsolutno ubrzalo transfer kontejnera.
„Najveći deo robe pomorskim putem dođe kontejnerima. Kada dođu u Luku ’Solun‘ treba ih prebaciti ili na brod, ili na kamion, ili na železnicu, a mnogo je pametnije na železnicu, zato što je to značajno jeftinije. Kako ti kontejnerski vozovi krenu od Soluna ka Srbiji u ’suvim lukama‘, koje će u stvari biti mesta tranzita, ti vozovi sa kontejnerima će se prazniti. Prilaziće im šleperi koji će preuzimati kontejnere i dalje ih voziti gde god treba“, objasnio je je profesor Ekonomskog fakulteta.
To bi, dodaje on, značajno podiglo tranzit robe kroz Srbiju i spustilo cenu prevoza.
Povećava se tranzit
A tranzit robe kroz našu zemlju je, po podacima Uprave carina, sve veći.
Na povećanje broja tranzitnih deklaracija pre svega je uticalo to što je naša zemlja u februaru 2016. godine pristupila Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku (NCTS), rečeno je Sputnjiku u Upravi carina.
Poslednjih godina ukupan broj tranzitnih deklaracija konstantno raste. U 2016. godini ih je bilo nešto više od 1,3 miliona, u 2017. godini je zabeleženo više od 1,4 miliona, a prošle godine blizu 1,6 miliona deklaracija.
S obzirom na stanje srpske železnice, ne čudi što je ubedljivo najveći broj deklaracija u drumskom saobraćaju, i on je iz godine u godinu rastao, a prošle godine je dostigao više od 1,5 miliona deklaracija. Brojka u železničkom transportu je, u odnosu na oko 20.000 deklaracija u 2016. godini, u prošloj godini pala na nešto više od 18.000.
Automatizacijom tranzita carinska služba je omogućila da se roba iz EU, zemalja EFTA, Turske i Makedonije kroz Srbiju prevozi na osnovu elektronske deklaracije, čime je za tranzit robe granica praktično prestala da postoji, kažu u Upravi carina. To će u budućem tranzitu robe iz solunske Luke, takođe, biti od značaja.
Važna i tradicija
Saradnja Srbije sa Lukom „Solun“, koja je povezana sa 15 luka u osam različitih zemalja, a u najvećem broju sa drugim lukama u Grčkoj, a potom i sa onim u Turskoj, međutim, nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje tradicije. Na to je ukazao i njen direktor Teofanis.
Oslonac Srbije, a potom i Jugoslavije na solunsku Luku traje od početka prošlog veka. Kraljevina Srbija je u 1911. godini preko Soluna izvezla oko 80.000 tona robe — prehrambenih proizvoda i stoke, a Kraljevina Jugoslavija je od 1933. godine do početka Drugog svetskog rata otpremala preko Soluna oko 160.000 tona robe godišnje.
Posle Prvog svetskog rata u Solunu je postojalo oko 100 raznih trgovačkih preduzeća i dve banke čiji su vlasnici bili naši državljani, a 1921. godine je formirana i Trgovačko-industrijska komora Kraljevine SHS u Solunu, čiji su članovi bili naši državljani koji su se bavili trgovinom u Solunu.
Od marta 1924. godine, prema potpisanom ugovoru sa trajanjem od 50 godina, funkcionisala je Jugoslovenska slobodna zona u Solunu, koja je sa otpremanjem tereta prestala oktobra 1975. godine.
Luka u Solunu se, dakle, ponovo otvara za Srbiju.
