„Kada neko umre, nema prečeg posla nego da se sahrani, a u našoj zemlji već gotovo čitav vek su toliki nesahranjeni mrtvaci. Kao što ni građanski rat, koji se zove i bratoubilački, još ne prestaje u Srbiji (i Crnoj Gori), uprkos činjenici da nema nijedne kuće ni porodice koja nije bila na obe strane“, rekao je Bećković u intervjuu za „Večernje novosti“.
Te strane su, naveo je on, vremenom zamenjivale mesta i „popunjavale redove“ tako što su poraženi prelazili na stranu pobednika, a pobednik nije bio niko.
„Važno je da se međusobno biju da vide ko je bolji i da ’klanje po zaklanom grlu‘ ne prestaje“, naveo je Bećković.
On je istakao da je sudbina Slobodana Jovanovića, čiju 150. godišnjicu rođenja obeležava SANU, najpogodnija za odgovor na pitanje koja je cena i koji je put Srbije, prenela je Srna.
Bećković je podsetio da su Jovanovića najveći autoriteti nazivali jednim od najkrupnijih imena celokupne srpske kulture, a u Srbiji je osuđen kao zločinac i sluga okupatora, mada je Drugi svetski rat proveo u Londonu, prestonici savezničke borbe protiv fašizma.
„Sudbina Slobodana Jovanovića je simbol seče knezova koja nije bila samo 1804, nego i 1944. godine, a nije sasvim prestala do današnjeg dana. Golgota i gubitak takvih ljudi koje je nemoguće pobrojati, nagrdili su, obeshrabrili, raspametili i dezorijentisali srpski narod. Hoćemo li ikad dočekati da čujemo visoku i spasavajući reč koja bi nas podigla uvis i izvela iz ponora?“, zaključio je Bećković.
