Priča da se u dvorištu Hrama, koji je sagrađen 1999. godine, nalazi masovna grobnica, zasnovana je na svedočenjima stanara koji žive u obližnjoj zgradi.
Jedinice policije privremenih kosovskih institucija, zajedno sa tužilaštvom i forenzičkim institutom, za sada nisu pronašle nikakve masovne grobnice niti posmrtne ostatke, ali zvaničnici najavljuju da će iskopavanje nastaviti.
Da li je cela akcija samo izgovor Albancima da sruše ovaj Hram, što im je neskrivena namera još od 2015. godine, i da na tom mestu podignu „Muzej genocida“, to jest, navodnih zločina počinjenih nad Albancima od strane Srba.
Lomi se sudbina Srba i Albanaca
Živojin Rakočević, publicista i novinar sa Kosova i Metohije, za Sputnjik kaže da se na Hramu Hrista Spasa u Prištini lomi sudbina odnosa Srba i Albanaca.
„Sve što se događa u proteklih dvadeset godina i što će se događati u budućnosti naših odnosa prelamaće se preko ovog Hrama. Ne postoji sakralni objekat u Evropi koji se nalazi u centru jednog velikog grada, a da je više puta napadan i skrnavljen. Sve institucije, od Hašima Tačija, do lokalnih studentskih aktivista, zalažu se za rušenje hrama. Univerzitet u Prištini je jedina visokoškolska institucija koja javno zagovara uklanjanje hrama, opštinske vlasti su postavile svoje katance na vrata crkve, a takozvana udruženja veterana terorističke „Oslobodilačke vojske Kosova“ traže da se Hram pretvori u memorijalni muzej Albanaca“, kaže za Sputnjik naš sagovornik.
Dozvolu dao Albanac
Rakočević napominje da Albanci, kada je reč o napadu na ovaj Hram, imaju „obrazloženje“ — da se radi o „Miloševićevoj crkvi“, iako se zna da je on bio protiv njene izgradnje i da je za gradnju dao dozvolu Albanac Hamdi Vranići iz Prištine.
„Duboko uznemirava činjenica da niko od Albanaca ne želi da stane ispred tog Hrama i da kaže: ’Nemate pravo da ovo radite‘. Hram Hrista Spasa nastao je kao potreba 40.000 Srba koji su u Prištini živeli. On se pretvorio u njihovog zastupnika, on svedoči da su tu bili i poziva ih da se vrate. Zato se danas svi plaše crkve i žele da je uklone i da ne stoji taj krst iznad Prištine. Velika katolička crkva, hvala Bogu, nikome ne smeta, nove džamije, neke kao da su preslikane iz Arabije, nikome ne smetaju, ali pravoslavni hram je najveći problem jednog društva i jednog grada“, dodaje on.
Čudna istorija
Naš sagovornik podseća da je Hrama prvo 1999. godine miniran, pa je potom došao britanski Kfor, kao i da se neki njihov nesrećni vojnik u Hramu ubio. Kada su otišli Britanci, Hram postaje javni nužnik, pa stecište beskućnika, pa se onda u njemu pale gume i smeće, po njemu se pentraju ekstremni alpinisti i ispisuju pogrdne nazive na kupoli.
„Polugola pevačica Era Istrefi snima spot u Hramu, kao da se nalazi u paklu, a u proteklom periodu je postala praksa da u njegovoj porti traže masovnu grobnicu“, kaže Rakočević.
Delo Spasoja Krunića
Saborni hram Hrista Spasa u Prištini je hram Srpske pravoslavne crkve u Prištini i pripada Eparhiji raško-prizrenskoj. Hram je podignut 1998. godine. Projektovao ga je poznati srpski arhitekta Spasoje Krunić.
Struktura Hrama je ozbiljno narušena. Privremene kosovske institucije najavile su rušenje Hrama i podizanje memorijalnog centra na njegovom mestu.
