Posle snažnog zemljotresa koji je pogodio region, a kojim je najviše pogođena Albanija, zemljište još podrhtava.
Šta dalje možemo da očekujemo?
Zamenik direktora Republičkog seizmološkog zavoda Srbije Branko Dragičević kaže za Sputnjik da posle zemljotresa u Albaniji tlo počinje da se smiruje, sve dok se ne oslobodi seizmička energija u jednom trenutku.
Blagi potresi još neki dan
„Taj proces će trajati najverovatnije nekoliko nedelja u Albaniji. Mi imamo opasnost od zemljotresa koja se nije promenila ni posle ovog zemljotresa. I u svakom slučaju, naš rizik je mnogo manji od ovoga što je pogodilo Albaniju“, kaže za Sputnjik Dragičević.
Naš sagovornik dodaje da ovakvih zemljotresa širom sveta u proseku ima oko 100 godišnje, dok je razornijih oko 20 godišnje i oni se kreću između sedam i osam stepeni Rihterove skale. Pravih „pustošnih“ zemljotresa ima u principu dva u pet godina. To je ono što smo mogli da vidimo u Japanu ili na Aljasci.
Mi smo sigurniji
„Na prostoru Albanije već su se dešavali zemljotresi i to su već afirmisana područja gde se zemljotresi dešavaju. To nije za njih iznenađenje. Mi takve zemljotrese ne očekujemo, nego mnogo slabije“, objašnjava Dragičević.
Kada se govori o posledicama, ne mogu se uzeti u obzir samo magnitude zemljotresa, već i ranjivost objekata u kojima ljudi žive ili rade. Drugim rečima — najbolja zaštita od zemljotresa je ojačavanje već postojećih objekata i građenje novih po propisima.