Uz podsećanje na žrtve i povređene u mnoštvu zemljotresa koji su tokom 26. novembra potresali Albaniju, od kojih je najjači bio 6,4 stepena, oni tvrde da je sve moglo biti mnogo gore, imajući u vidu da je zemljotres u Skoplju iz 1963. godine bio malo slabiji, ali je imao dramatično veće posledice.
Skopski zemljotres od jula 1963. godine bio je jačine 6,1 stepeni, ali je za posledicu imao 1.070 mrtvih, između tri i četiri hiljade povređenih i više od 200.000 onih koji su ostali bez krova nad glavom, dok je grad bio gotovo 80 odsto uništen.
Dvojica američkih naučnika u analizi objavljenoj na portalu „Temblor“ kažu i da je veoma neobična aktivnost tla nakon najjačeg udara koji je pogodio delove Albanije.
U Albaniji je tokom 26. i 27. novembra zabeleženo više od 520 manjih potresa, a najjači su bili nešto iznad pet stepeni.
Naučici Svein i Steligen su povezali jučerašnji zemljotres u Albaniji sa potresima koji su nakon samo šest časova registrovani u više gradova Bosne i Hercegovine, od kojih je najjači udar bio magnitude 5,4 stepena po Rihteru.
Oni ne isključuju mogućnost da je reč o slučajnosti, ali ako se, kako kažu, te aktivnosti tla povežu, to bi moglo biti podstaknuto seizmičkim talasima zemljotresa u Albaniji, a oni bi se, prema njihovom tumačenju, oni raširili za samo nekoliko minuta.
Objašnjavaju da je zemljotres koji je pogodio Albaniju posledica tektonskog pritiska Zemljine kore koji se protezao od južne Hrvatske do Grčke.
Ova kompresija Zemljine kore, kako su istakli, očita je u kontrakcijama koje su se dogodile na površini Zemlje i vidljiva je u skupljanju koje se dogodilo na Zemljinoj površini, što je pokazalo GPS merenje u poređenju sa ranijim potresima u regionu.
