Gori Kuran u Norveškoj — rasplamsane strasti svih muslimana

Skup koji je organizovala grupa „Zaustavite islamizaciju Norveške“ (SIAN) u ovom južnom norveškom gradu pretvorio se u nasilje nakon što je vođa te grupe Lars Torsen odbio da izvrši naredbu policije protiv spaljivanja svete muslimanske knjige.

Na video-snimku se vidi kako Torsen baca zapaljeni Kuran dok na njega viče jedan čovek, nakon čega ga napada i pokušava da zgrabi Torsenovu jaknu i da ga povuče. Međutim, napadač pada na zemlju, nakon čega uleće policija koja prekida tuču. Kako prenose mediji — i Torsena i njegove napadače policija je pritvorila.

Ubrzo zatim stigle su burne reakcije iz zemlje i iz inostranstva. Muslimanski lideri u Norveškoj najavili su da će podneti krivične prijave protiv ove organizacije, a ubrzo zatim usledile su oštre reakcije Pakistana, Irana i Turske. Takođe, ovim povodom je Ministarstvo spoljnih poslova Pakistana pozvalo norveškog ambasadora na razgovor.

Zvanični Islamabad je takođe saopštio da je čin paljenja Kurana „povredio osećanja“ preko 1,3 milijarde muslimana širom sveta, uz ocenu da ništa od ovoga ne može da se opravda pravom na slobodno izražavanje mišljenja. Istovremeno, reagovala je i javnost u Pakistanu, a okupljeni građani su u centru prestonice zapalili norvešku zastavu, a ujedno i američku.

​„Da bi se razjasnio celokupni problem po pitanju muslimana u Norveškoj, ali i generalno u svim severnim evropskim zemljama, neophodno je sagledati čitavu kompleksnost tih nesuglasica koje datiraju još odavno“, objašnjava za Sputnjik Konstantin Voronov sa Instituta za međunarodne odnose Ruske akademije nauka..

Slučaj „Brejvik“ kao primer

„Problem sa, konkretno, Norveškom je što je u pitanju izuzetno homogena zemlja, čije stanovništvo mahom čine Norvežani, uz mali broj stranaca koji uglavnom dolaze iz okolnih zemalja — Švedske, Danske i Finske“, obrazlaže Voronov.

„Međutim, ako se u obzir uzme da u Norveškoj ukupno živi nešto više od pet miliona ljudi, trenutni broj muslimana u toj zemlji — 150.000 postaje ’primetna‘ cifra“, dodaje sagovornik Sputnjika.

On je podsetio na incident sa Andersom Brejvikom, koji je 2011. godine ubio 77 civila, među kojima najviše mladih koji su bili pristalice Radničke partije Norveške. Od njih se očekivalo da će postati politički predstavnici Norveške, a u Brejvikovim očima to su bili „političari u nastajanju“ koji bi samo nastavili da sprovode politiku otvaranja vrata Norveške za dolazak muslimana.

„Ovaj incident sa paljenjem Kurana je beznačajan u odnosu na ono šta je uradio Brejvik. Pritom, Brejvik i dan danas ne gubi na popularnosti. Pored toga, desničarske partije u Norveškoj postaju sve jače, tako da slobodno možemo da očekujemo nastavak cele ove priče“, konstatuje.

Evropski paradoks

Iako Evropa ne želi migrante u svojim zemljama, treba napomenuti da su im oni neophodni u vidu jeftine radne snage. Međutim, problem nastaje onog trenutka kada se sagleda kakve je migrante Evropa „dobila“ — to su uglavnom oni koji nisu sposobni da rade, a nisu čak ni spremni da se asimiluju. Oni su, prema rečima Voronova, došli po socijalnu pomoć, a ne da rade, dok su Evropi potrebni radnici.

Sa druge strane, kada je reč o pitanju religiozne slobode u Evropi, Voronov kaže da ovaj slučaj sa paljenjem Kurana ne treba sagledavati u tom domenu, već kao demonstraciju političke ideje.

„Ti ljudi koji su palili Kuran pokazali su da su protiv svega toga. U Evropi vlada trend zatvaranja hrišćanskih crkava, dok, sa druge strane, širom kontinenta niču nove džamije, što takođe utiče na porast antiislamske tematike“, dodaje.

Južna Evropa daleko tolerantnija

Voronov tvrdi da je u južnoj Evropi, a tu se pre svega misli na Balkan, situacija drugačija nego na severu Starog kontinenta. Na Balkanu su muslimani prisutni vekovima, a oduvek je vladao i jak uticaj muslimanske Turske.

„Na jugu Evrope vlada multikonfesionalna sredina, dok je na severu situacija sa stanovništvom tokom istorije bila daleko čistija. Na severu vlada monokonfesionalna sredina, narod tamo sve gleda kroz prizmu ’mono‘. Narodi su živeli poprilično izolovano još u 19. veku,a do određenih promena je došlo zajedno sa industrijalizacijom, nakon čega se pojavila i potreba za tolerancijom“, navodi naš sagovornik.

Voronov kaže da se upravo zato sloboda veroispovesti izuzetno teško prihvata sa pojavom migranata u tim sredinama.