Prema rečima našeg sagovornika, obe zemlje shvatile su da je sadašnja situacija neodrživa i da među njima postoje ozbiljne razlike.
Koliko su odnosi između Francuske i Nemačke u poslednje vreme zategnuti, možda najbolje govori pisanje „Njujork tajmsa“, koji je nezvanično preneo reči nemačke kancelarke Angele Merkel sa proslave 30 godina od pada Berlinskog zida. Ona je tada francuskom predsedniku Emanuelu Makronu navodno rekla da joj se smučilo da skuplja krhotine koje ostaju nakon Makronovih govora.
Kakva će biti nova EU
Dogovor o „Konferenciji o budućnosti Evrope“ Gujaničić vidi kao „pismo o namerama“, kako bi se stvari poboljšale, kako sa formalne, tako i sa suštinske strane.
„Da se pojasni način donošenja odluka u EU, kako bi se učinila efikasnijom i modernijom, s jedne strane, a s druge strane — da se poveća i njen kredibilitet, pre svega politički kredibilitet i da se ostvari, ako ne suštinski, a ono barem neki privid jedinstva. U tom smislu mislim da se radi samo o nekoj vrsti pisma o namerama, o iskazivanju želje da se dogovore“, objašnjava on.
Emanuel Makron ne samo da je stopirao makedonsku i albansku kandidaturu za članstvo u EU, već je dao i nekoliko oštrih kritičkih izjava na račun NATO. Kao inteligentan političar, on je video svo nejedinstvo unutar Severnoatlantske alijanse, međutim, prema Gujaničićevim rečima, teško nalazi saveznike za svoje ideje i namere unutar Evrope. Nemačka mu se prva suprotstavila.
„On će čekati da raščisti situaciju sa svojim nemačkim partnerom. Angela Merkel je na vlasti još godinu, godinu i po dana i teško mi je da zamislim da za vreme njenog mandata može da ostvari konsenzus i da se stvari pokrenu u tom periodu, bez obzira na neke formalne namere i deklaracije o namerama. Dakle, on je svestan potrebe da se stvari menjaju, kako u EU, tako i u NATO, s tim što je svestan da mu je moć relativno veća u okviru EU, ali mislim da mu je za sada najveći problem što ima mali broj saveznika koji bi ga pratili u tom smislu“, smatra Gujaničić.
Suštinska reforma u Briselu
Posledica koju će francusko-nemački dogovor izazvati jeste, prema mišljenju našeg sagovornika, postavljanje pitanja suštinske reforme EU na dnevni red svih članica.
„Bez obzira na to, dugačak je put do ozbiljnih reformi i do međusobnog dogovora i konsenzusa. Da bi EU postala efikasnija i racionalnija, neophodno je da na lakši način donosi odluke, morao bi da se pita manji broj država, a ne svih dvadeset sedam. Tako da je to neka vrsta kvadrature kruga koju će morati da reše u institucionalnom i funkcionalnom smislu“, tvrdi Gujaničić.
Konferencija bi trebala da razmotri sva pitanja koja bi „usmerila budućnost Evrope u pravcu većeg jedinstva i suvereniteta“, kao što su uloga EU u svetu, bezbednost, susedstvo, digitalizacija, model socijalne tržišne ekonomije, klimatske promene, migracije, borba protiv nejednakosti, vladavina prava i evropske vrednosti, navodi „Politiko“.
Ova nemačko-francuska inicijativa trebala bi da se sastoji od dve faze — u prvoj bi fokus bio na demokratskom funkcionisanju EU, dok bi druga preispitala prioritete evropske politike.
