Od Evropske banke za obnovu i razvoj država je kupila 24,4 odsto akcija Komercijalne banke, odnosno, nešto više od 4,1 miliona deonica po ceni od 4.340 dinara za svaku. Od drugog akcionara IFC je kupila istovremeno udeo od 10,1 odsto, odnosno 1,7 miliona deonica po ceni od 4.508 dinara.
Na taj način udeo EBRD-a u Komercijalnoj banci Republika Srbija je platila 17,8 milijardi dinara, dok je za udeo IFC dala 7,7 milijardi.
Preuzimanjem akcija od ova dva velika (sada bivša) akcionara Komercijalne banke, država je ispunila svoju obavezu koja je deo aktuelne prodaje banke, a utvrđene još 2006. godine. Reč je o obavezi iz javnog poziva za prikupljanje izjava o zainteresovanosti za prodaju Komercijalne banke, a u kome se navodi da će država kupiti akcije četiri velika akcionara banke.
„Udele fondova iz Nemačke i Švedske DEG i SVED od ukupno 6,8 odsto kupila je u junu ove godine, a danas je to isto uradila i sa udelima akcionara EBRD i IFC“, kaže naš izvor sa tržišta kapitala.
Podsetimo, sve je počelo 2006, kada je EBRD ušao u vlasničku strukturu Komercijalne banke. Po tom ugovoru, strani suvlasnici su imali pravo da aktiviraju takozvanu put-opciju. To znači da čak i u slučaju da država odustane od prodaje svog dela u Komercijalnoj banci, svojim stranim partnerima-suvlasnicima mora da isplati 252 miliona evra.
Država je sada vlasnik 83,2 odsto akcije Komercijalne banke. Jedna akcija banke na Beogradskoj berzi juče je vredela 3.280 dinara, što znači da je tržišna vrednost banke oko 470 miliona evra.
Rok za dostavljanje obavezujućih ponuda za prodaju Komercijalne banke ističe 2. decembra, a u igri su od prvobitno zainteresovanih šest, ostala četiri igrača — tri banke: austrijska „Rajfajzen“, srpska AIK banka i slovenačka NLB banka i američki investicioni fond „Riplvud advajzers“, čiji je vlasnik američki biznismen Tim Kolins.
