Sudu protiv OVK, preciznije, Specijalizovanim većima i Specijalizovanom tužilaštvu Kosova sa sedištem u Hagu (Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu) petogodišnji mandat ističe sledeće godine, ako je suditi po ustavnom amandmanu iz 2015, na osnovu kojeg je formirana ova institucija.
Kurti spremio „presudu“
Ova institucija do sada nije podigla nijednu optužnicu, iako je saslušala oko 100 svedoka prema podacima Prištine, a među njima i Ramuša Haradinaja, bivšeg premijera. Aljbin Kurti, koji će najverovatnije naslediti Haradinaja na toj funkciji, već je najavio da će se o radu „ove neobične građevine pravde“, kako je nazvao sud, raspravljati na dva mesta: u parlamentu Kosova i u Briselu.
Kakva je sudbina ovog suda i može li Aljbin Kurti da mu „presudi“? Odnosno, može li on da raskine ugovor sa EU o ovom sudu, pošto je jedan od najvećih protivnika njegovog osnivanja?
Advokat Borivoje Borović kaže da iako se Specijalni sud za ratne zločine na Kosovu nalazi u Hagu, ipak je on formiran po odobrenju Skupštine Kosova.
„On može kao mandatar preko poslanika da utiče da se taj ugovor koji je sklopljen i raskine. Mislim da će on i ići u tom pravcu. S druge strane, potpuni sam pesimista i da bilo koji postupak može da se izgura do kraja. Jer ako je Haški tribunal sa svim mehanizmima ’sile‘ kojima je raspolagao, dozvolio da se Ramuš Haradinaj ’izvuče‘ i da zaključe da nema više svedoka, zašto se sada ne bi ponovila ista situacija“, pita Borojević.
Sponzorska država
Po njegovom mišljenju i pored dokaza koje srpsko tužilaštvo dostavlja ovom sudu, aktuelna vlast u Prištini ne želi da sarađuje, pa su i suđenja „zarobljena“.
Advokat Toma Višnjić ima drugačije mišljenje, koje nije u vezi sa pravom, već sa političkom situacijom.
„Biće onako kako sponzori takozvanog Kosova odluče. A kako sada stvari stoje, sponzori su raspoloženi da taj sud i dalje funkcioniše. To će trajati dok sponzorima treba da na Albance vrše pritisak, a sada im trenutno treba“, kratak je Višnjić.
Mnogi su se na Kosovu protivili formiranju ovog suda, budući da se bavi samo navodima iz izveštaja Dika Martija, u kojem se ne pominju i srpski zločini.
Specijalizovana veća u Hagu su replika kosovskog pravosudnog sistema u malom. Osnovana su pri svakom nivou sudskog sistema na Kosovu, od Osnovnog do Ustavnog suda i upošljavaju samo međunarodno osoblje. Sud uglavnom finansira Evropska unija, a formiran je na insistiranje međunarodne zajednice. On istražuje navodne zločine pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova počinjene nad etničkim manjinama i političkim rivalima.
Čiji je ovo sud?
Ova sudska institucija ima mandat za navodne zločine protiv čovečnosti, ratne zločine i druga krivična dela koja se povezuju sa navodima iz izveštaja Dika Martija, a koja su počinjena u periodu od januara 1998. do decembra 2000. godine.
Predsednik Kosova Hašim Tači više puta je rekao da je formiranje suda bilo potrebno kako bi se „očistila naša borba i dokazalo da ništa ne krijemo, ali i kako bi sačuvali istorijske i strateške saveznike, SAD, EU i NATO“.
Na razgovor u sud do sada su bili pozvani aktuelni premijer na dužnosti Ramuš Haradinaj, te ostali rukovodioci OVK Azem Sulja, Sami Ljuštaku, Rustem Mustafa, Šukri Buja, a početkom decembra na razgovor je pozvan i Kadri Veselji, predsednik Demokratske partije Kosova i bivši predsednik Skupštine Kosova.