Naučnici su razvili novi, fleksibilniji oblik betona koji bi mogao doprineti da zgrade i građevine širom sveta budu jače i sigurnije, prenosi portal „Ekspres“ pisanje „Nju atlasa“. Tajna je u mešavini, gde su naučnici zamenili 40 odsto cementnog veziva bogatim, ekološki prihvatljivim materijalima koji povećavaju „davanje“ i čine beton istovremeno elastičnijim i čvršćim.
Svaki beton se izrađuje kombinovanjem agregata (šljunka, drobljenog kamena ili drugih čvrstih materijala) s cementom (prah pomešan s vodom s ciljem stvaranja paste).
Za sve su zaslužni Rimljani
Cement predstavlja svakodnevnu stvar u modernom svetu, ali njegov izum u starom Rimu utro je put hiljadama godina tehnološkog napretka. Rimljani su stvorili najraniji poznati beton kad su mešali cement i zatim dodavali šljunak i vulkanski pepeo da bi ga ojačali.
Beton je neizmerno koristan, posebno kad se izliva oko okvira čeličnog kaveza, poznatog kao armatura. Korišćenje čelične armature ne čini beton samo jačim, već i nešto fleksibilnijim.
Ali postoje i glavni nedostaci upotrebe betona ojačanog čelikom, uključujući i jednostavnu manu izlivanja oko gvožđa — bilo koja vrsta vlage ili supstanci lako se lepi za pukotine i spojeve, koje mogu da sadrže bakterije i druge agense koji uzrokuju slabljenje betona vremenom.
Kad se jednom pojavi prva pukotina — tu počinju problemi
Upravo odlaganje nastanka te prve pukotine bio je cilj naučnika iz Centra za vojne studije na ruskom Federalnom univerzitetu na Dalekom istoku, a njihova nova mešavina je šest do devet puta otpornija na pucanje od tradicionalnog betona.
Osim toga, beton ima veliki „ekološki otisak“, ne samo zbog procesa stvaranja cementa, već i od otpadnog betona koji se akumulira tokom vremena. Zbog toga su stručnjaci davno preporučili manje korišćenje cementa.
Upravo takav je novi ruski beton — ne upotrebljava samo čisti cement kao vezivo. Umesto toga, otprilike 40 odsto cementa zamenjeno je vezivom sačinjenim od ljuski riže, otpada drobljenog vapnenca i silikatnog peska.
Pepeo od rižine ljuske već se dugo istražuje zbog moguće primene u industriji, dok je silika mineral čija je kristalna forma kvarc, prirodni „pesak“.
Obnavljanje otpada iz kamenoloma, poput vapnenca i mermerne prašine, može umanjiti uticaj na okolinu, ali i povećati čvrstoću vlakana betona.
Ova zamena daje pločicama betona nešto gumenije kvalitete, omogućujući im da se skupljaju i da se vraćaju kad se izlože udarcima, umesto da puknu.
Idealno za mostove
Osim toga, novi beton se sâm „zapečati“ kad se izlije, što znači da bi mogao biti vrlo prikladan za izgradnju podzemnih građevina poput bunkera.
Nije jasno da li je beton s 40 odsto manje cementa pogodan za izgradnju velikih razmera. Građevinari već imaju mnogo vrsta armatura koje treba uzeti u obzir u različitim klimama, jer temperatura i vlaga igraju ulogu u načinu na koji armatura i beton stare odvojeno i zajedno.
Fleksibilniji beton mogao bi biti izvrsna alternativa za izgradnju mostova, gde je potrebno savijanje, ali zadržavanje oblika. Naučnici su takođe naveli potencijal izgradnje bunkera i drugih sigurnih vojnih i vladinih objekata.
