Merama koje stupaju na snagu 1. jula sledeće godine biće zabranjena prodaja određene vrste „tehnički složene robe“ bez preinstaliranja ruskog softvera, a spisak tih artikala, softvera i njegovog instaliranja utvrđivaće vlada.
Kako za Sputnjik objašnjava profesor Vitalij Vehov sa Moskovskog državnog tehničkog univerziteta „Bauman“, čim je zapadnim sankcijama zabranjena isporuka u Rusiju određene računarske opreme i softvera neophodnog za njeno normalno funkcionisanje, Rusija je počela da traži odgovarajuću zamenu.
Izbegnut uticaj stranih specijalnih službi
„Zahvaljujući visokom intelektualnom potencijalu, Rusija je kreirala potrebne softverske alate koji omogućavaju, bez uticaja na postojeći strani softver, nadogradnju računarske opreme, kupovinu nove računarske opreme i njeno korišćenje. Radi se o našem, ruskom softveru, koji polazi od odgovarajućih izvornih operativnih sistema, kao i o nadogradnji i drugom softveru koji su već u opticaju kod ruskih kupaca“, kaže Vehov.
Prema rečima ovog eksperta, nadogradnja i modernizacija domaćeg softvera podrazumeva da nema potrebe tražiti bilo kakve dozvole od originalnih proizvođača stranog softvera.
„Zakon koji je usvojen u trećem čitanju, a koji će najverovatnije podržati i predsednik Rusije, ima zadatak da zaštiti sve građane Rusije kako bi mogli normalno da koriste kompjuterske instrumente, bez kojih je danas praktično nemoguće normalno raditi. Osim toga, Rusija je na taj način izbegla uticaj stranih specijalnih službi koje su u softver unapred ubacivale i nastavljaju da ubacuju štetne elemente, a oni, bez saglasnosti korisnika, prenose lične podatke i druge osetljive informacije odgovarajućim službama kao što su američka Nacionalna bezbednosna agencija (NSA), CIA i slične“, ističe Vehov za Sputnjik.
Niže cene
Istovremeno, kako napominje, to neće doneti veće promene za obične građane, koji će, recimo, jedino umesto operativnog sistema „Vindous“ instalirati ruski operativni sistem.
„Takvi sistemi postoje već dve godine. Ja sada sedim, radim za računarom, razgovaram sa vama, a više ne plaćam ’Vindous‘ operativni sistem, samo imam ruski operativni sistem koji je mnogo jeftiniji. Već dve godine radim na takozvanoj rusificiranoj verziji ’Vindous‘ operativnog sistema“, navodi Vehov.
Kad je reč o „Android“ sistemu, koji koristi većina mobilnih uređaja, po mišljenju našeg sagovornika, tu postoje dve opcije.
„Prva je da ovaj zakon ne zabranjuje upotrebu legalno uvezenog i kupljenog softvera. Druga opcija je da će od dostupne nadogradnje svaki korisnik odabrati šta će tačno preuzeti da bi ovi uređaji ispravno funkcionisali. Napominjem da tokom dve godine upotrebe ruskog operativnog sistema nije bilo propusta u radu.“
Takođe, kako dodaje Vehov, zakon se odnosi pre svega na državne strukture, a ne na građane koji, ako su legalno kupili mobilne uređaje sa „Android“ platformom ili sa nekim drugim operativnim sistemima, mogu da ih koriste i na teritoriji Ruske Federacije.
„Ovo je zakon koji važi za vladine agencije. Prvo, predstavlja osiguranje informativne bezbednosti od obaveštajnih aktivnosti koje se obavljaju putem tajno instaliranog softvera, a drugo, omogućava da te službe ipak mogu da rade i dalje pod sankcijama, ali već na ruskoj platformi. Zabrane se ne odnose na obične građane koji ne rade u državnim strukturama“, kaže profesor Vehov na kraju razgovora za Sputnjik.
