„Naše japanske kolege obećale su da će odreagovati na ovaj dokument. Sačekaćemo njihov odgovor, nakon čega ćemo nastaviti diskusiju“, rekao je on.
Prema rečima Lavrova, problem je u tome što Vašington javno govori o tome da glavnom pretnjom u tom području smatra Rusiju i Kinu, te da iz tog razloga SAD prave vojne alijanse sa Japanom, Australijom i Južnom Korejom.
Ujedno, kako je ocenio, to vojno savezništvo Tokija i Vašingtona stvara dodatne probleme kada je reč o jačanju rusko-japanskih veza.
Ruski ministar je rekao i da će nastaviti razgovor na ovu temu sa japanskim ministrom inostranih poslova, koji bi trebalo da poseti Rusiju u decembru.
Spor oko Kurilskih ostrva
Rusija i Japan vode pregovore o zaključivanju mirovnog sporazuma, a Tokio se nada da će taj cilj biti postignut rešavanjem teritorijalnog pitanja koje je pokrenuo.
Japan pretenduje na ostrva Kunašir, Šikotan, Iturup i Habomai, pozivajući se na bilateralni Traktat o trgovini i granicama iz 1855. godine.
Moskva insistira na tome da su ostrva ušla u sastav Sovjetskog Saveza na osnovu ishoda Drugog svetskog rata i da ruski suverenitet nad njima ne podleže preispitivanju.
Sovjetski Savez i Japan su 1956. godine potpisali Zajedničku deklaraciju, u kojoj je Moskva pristala da, nakon zaključivanja mirovnog sporazuma, razmotri mogućnost predavanja ostrva Habomai i Šikotan Japanu. Sudbina Kunašira i Iturupa nije bila tema pregovora.
Pregovori koji su usledili, međutim, nisu doveli do rezultata, a dve zemlje do danas nisu potpisale mirovni sporazum.
U novembru prošle godine u Singapuru su se sastali ruski predsednik Vladimir Putin i japanski premijer Šinzo Abe, koji je tada izjavio da je dogovoreno da se ubrzaju pregovori ka mirovnom sporazumu, na osnovu Deklaracije iz 1956. godine.
Moskva naglašava da je Japan dužan da, pre svega, prizna ishod Drugog svetskog rata, uključujući i ruski suverenitet nad Južnim kurilskim ostrvima.
