Odgovarajući na pitanje jednog od televizijskih gledalaca, kada će biti objavljen izveštaj parlamentarnog obaveštajnog komiteta o „mešanju Rusije u demokratske procese“ u Velikoj Britaniji, uključujući referendum o „bregzitu“ 2016. godine, Džonson je odgovorio da nema nikakvih dokaza o takvoj vrsti mešanja.
„To je ista takva besmislica kao i pretpostavka da su rezultati referenduma, na kojem je 17,4 miliona ljudi glasalo za izlazak Velike Britanije iz Evropske unije, na neki način izokrenuti, falsifikovani, da su nepravedni ili netačni i da sada treba da budu poništeni“, rekao je Džonson tokom televizijske debate u programu Bi-Bi-Sija.
Britanski premijer je dodao da je uveren da su građani Velike Britanije doneli samostalnu odluku o izlasku iz EU.
Britanskog premijera politički protivnici sada kritikuju zbog odluke da odloži objavljivanje izveštaja o „ruskom mešanju“ u „bregzit“. Vanredni parlamentarni izbori biće održani 12. decembra, a Džonsona optužuju da pokušava da prikrije informacije.
Još 31. oktobra predsednik Komiteta za obaveštajni rad i bezbednost parlamenta Velike Britanije Dominik Griv optužio je Džonsona da odlaže objavljivanje izveštaja o uticaju Rusije na britanske izbore i referendum 2016. godine.
Eksperti: Džonson menja odluke „u hodu“
Eksperti smatraju da Boris Džonson menja svoj stav o uticaju Moskve na britansku politiku „u hodu“, odnosno u zavisnosti od funkcije koju obavlja. Džonson je ranije pozivao Moskvu da prizna da je pokušavala da se umeša u referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.
Ranije i u drugačijim okolnostima reči Borisa Džonsona o „ruskom mešanju“ bile su malo drugačije.
Dvadeset drugog decembra 2017. godine, dok je bio ministar inostranih poslova Velike Britanije, Džonson je tokom posete Moskvi ušao u raspravu s ruskim kolegom Sergejom Lavrovom povodom pitanja o „ruskom mešanju“ u referendum o izlasku Velike Britanije iz Evropske unije.
Džonson je tada rekao da su pokušaji Rusije da utiče na „bregzit“ bili neuspešni.
„Veoma je važno ako priznajete da je bilo ruskih pokušaja mešanja u naš referendum. Kakvi god da su bili, ispostavilo se da su neuspešni. Da su bili uspešni, to bi bilo potpuno drugačije“, rekao je Džonson tada Lavrovu.
U martu 2017. Džonson je izjavio da iako dokaza o uticaju Rusije na britanski politički sistem sajber-napadima nema, Moskva ipak „ima mogućnost da utiče na britansku politiku“.
Profesorka Katedre za evropska istraživanja Fakulteta za međunarodne odnose Natalija Jeromina smatra da su protivrečnosti u stavu britanskog premijera o pitanju „ruskog mešanja“ izazvane razlikom u političkim interesima samog Džonsona u vreme dok je bio ministar i sada kada je na čelu vlade.
„Sada se Boris Džonson priprema za izbore. Mora da pobedi s velikom prednošću. Zbog toga je važno da negira bilo kakvu mogućnost spoljnog uticaja na referendum o ’bregzitu‘ i izbore. Mora da pokaže da je ’bregzit‘ izbor britanskog naroda, a da Moskva s tim nema veze“, objašnjava Jeromina.
Dok je bio ministar inostranih poslova, njegov pogled je bio uslovljen stavom političkog establišmenta kome je bio potreban zajednički neprijatelj, neka opasnost s kojom se on veoma ozbiljno bori. Tako je Džonson jačao svoju poziciju ministra, objašnjava politikolog.
S ocenom da se stav britanskog lidera o ruskom uticaju menja u zavisnosti od političke pozicije, slaže se i politikolog Vladimir Švajcer, šef Odseka za socijalna i politička istraživanja Instituta za Evropu Ruske akademije nauka.
„Džonson se odlikuje time što u političkoj igri menja svoj ugao gledanja ’u hodu‘. To je logika uticaja na nepripremljenog birača koji će čuti tu izjavu i glasati kako treba na izborima“, smatra Švajcer.
Politička igra
Prema rečima Natalije Jeromine, u političkim krugovima Velike Britanije svi razumeju da je priča o „ruskom mešanju“ politička igra i retorika koja nema nikakvog utemeljenja. Ipak, političari nastavljaju da koriste optužbe za svoje ciljeve.
U oktobru 2018. godine britanska vlada je objavila izveštaj u kojem je konstatovala da „nije videla dokaze o tome da su strane sile, uključujući Rusiju, uspešno iskoristile dezinformacije za uticaj na britanske demokratske procese“.
Britanski poslanici su to saopštenje dočekali s nezadovoljstvom, pošto je ono protivrečilo zaključku Komiteta za digitalne tehnologije, kulturu, sport i medije parlamenta Velike Britanije, koji je objavljen u julu.
Ruski trag
Bez obzira na to što Džonson ne daje odobrenje da se objavi izveštaj o „ruskom mešanju“ u izbore, informacije o njegovom sadržaju s vremena na vreme uspevaju da „procure“ u medije.
„Sandej tajms“ je 10. novembra objavio da u izveštaju o uticaju Rusije, koji Džonson odbija da objavi, figuriraju imena devetoro Rusa koji su, navodno, sponzorisali Konzervativnu partiju. List je 17. novembra preneo da u izveštaju nije isključena mogućnost da je Rusija uticala na glasanje Britanaca o izlasku iz Evropske unije.
Prema informacijama lista, u izveštaju se tvrdi da su RT i Sputnjik bili popularni na društvenim mrežama uoči referenduma o „bregzitu“.
Prema navodima zapadnih novinara, u izveštaju su korišćene informacije od takvih „eksperata“ kao što su bivši saradnik britanskih specijalnih službi Kristofer Stil, osnivač britanskog fonda „Hermitidž kapital“ Vilijam Brauder i jedan od autora nepotvrđenog izveštaja o seksualnim avanturama Donalda Trampa u Rusiji.
Britanski mediji su, takođe, pisali o planovima laburista da provere da li je savetnik premijera Dominik Kamings imao veze s Rusijom. Povod za sumnje bila su svedočanstva o Kamingsovom radu u Rusiji devedesetih godina. „Tajms“ je pišući o toj temi čak našao fotografiju budućeg Džonsonovog savetnika koji trese tepih u jednom moskovskom dvorištu.
Pretvaranje u Trampa
Skandal s traganjem za „ruskim uticajem“ na Džonsonovo okruženje odjeknuo je i preko okeana. Bivša američka državna sekretarka Hilari Klinton je odustajanje od objavljivanja izveštaja o „mešanju Rusije“ u britanske izbore ocenila kao neobjašnjivo i sramno. Prema njenim rečima, nema sumnje da Rusija pokušava da utiče na politiku „zapadnih demokratija“.
Komentarišući izjavu Klintonove, predstavnik partije liberalnih demokrata Čuka Umuna optužio je Džonsona da se sve više pretvara u Donalda Trampa.
Džonson je odgovorio, kritikujući svog glavnog političkog suparnika Džeremija Korbina, da je „stao na Putinovu stranu“ posle incidenta u Solsberiju.
Petog novembra u britanskom parlamentu ministarka inostranih poslova iz senke, laburistkinja Emili Tornberi raspravljala se s konzervativcem Kristoferom Pinčerom o tome čija je partija više povezana s Rusijom.
Vladimir Švejcer smatra da sve međusobne optužbe britanskih političara o vezama s Rusijom „zvuče neozbiljno“.
„Britanci će glasati polazeći od mišljenja povezanih s unutrašnjom politikom“, uveren je ekspert.
Prema rečima Natalije Jeromine, optužbe o vezama s Rusijom neće značajno uticati na izbore u Velikoj Britaniji.
„Kritičkog značaja za izbornu kampanju neće biti. Britansko društvo, po pravilu, glasa tradicionalno, ali su laburisti sada veoma ozbiljno razdeljeni po pitanju ’bregzita‘. A većina konzervativaca se učvrstila oko ideje ’bregzita‘ i Borisa Džonsona“, zaključila je Jeromina.
