Kruz smatra da postoje dve mogućnosti za suprotstavljanje „Severnom toku 2“. Prva uključuje usvajanje u američkom Kongresu zakona o sankcijama protiv pojedinaca i kompanija koje učestvuju u izgradnji gasovoda, a druga da Bela kuća upotrebi postojeća ovlašćenja u okviru američkog Zakona o suprotstavljanju američkim protivnicima pomoću sankcija (CAATSA).
U najgorem slučaju, uveren je Kruz, uvođenje sankcija kompanijama koje učestvuju u izgradnji gasovoda odložiće puštanje u rad „Severnog toka 2“ za više od godinu dana. U najboljem slučaju, koji mu se čini verovatnijim, blokiraće izgradnju gasovoda.
„Pakleni plan“ nema nikakve šanse
Nakon što je izgrađeno 80 odsto gasovoda dužine skoro 1.230 kilometara i pošto je Danska dozvolila postavljanje cevi u svojim teritorijalnim vodama, malo je verovatno da neko može da omete završetak ovog projekta, smatraju ruski stručnjaci.
„Svako odlaganje projekta automatski ukazuje na potrebu da se isplati nadoknada onim stranama koje učestvuju u ovom međunarodnom projektu, a ovde su uključene nemačke, austrijske, švajcarske i kompanije drugih zemalja. To jest, jasno je da svako probijanje rokova u poslovnom svetu automatski podrazumeva i kazne. Poslednja barijera bila je dozvola Danske, ali i ona je sada uklonjena. Ponoviću ono o čemu govorim u poslednja tri, četiri meseca. Probijanje rokova se sagledava samo u kontekstu nadoknade, a pošto niko ne želi ni da govori o nadoknadi — ne vidim razlog da govorimo o rokovima“, rekao je za Sputnjik ruski ekspert Vladimir Rožankovski.
Ruski zvaničnici govore o tome da je pitanje dana kada će „plavo gorivo“ poteći gasovodom „Severni tok 2“. Ima najava da bi se to moglo dogoditi do kraja ove godine, ali se kao najkasniji rok pominje sredina 2020. godine.
„Živimo u realnom svetu, mogu se dogoditi tehnički problemi, može se nešto pokvariti, mogu se pojaviti neke poteškoće, i sve to se uzima u obzir u ugovorima. Činjenica je da kompanije rade punom parom na izgradnji gasovoda, da sada završavaju ovaj projekat i da žele da ga što pre pokrenu. To je njihov zadatak. Uostalom, ako ste već platili, onda se morate potruditi da ispunite sve rokove, koliko je to moguće. Ne vidim šta bi realno moglo da zasmeta realizaciji plana i ispunjavanju rokova. Možda, na primer, nekakva bura u Baltičkom moru, pošto bi tada bilo teško položiti cevi na dno mora, pa bi moralo da se čeka da se vreme poboljša. To je jedino što mi pada na pamet i samo u tom slučaju je moguće probijanje rokova“, kaže Rožankovski.
Pojedini eksperti smatraju da je drugi plan senatora Teda Kruza sasvim realan, čak i ako bi se radilo o simboličkom koraku, jer bi odustajanje od sankcija nanelo štetu ugledu Bele kuće. Slična stvar se desila u slučaju Indije i Turske, kada SAD nisu uvele ozbiljne sankcije tim zemljama na osnovu CAATSA, što je trebalo da bude kazna za kupovinu ruskih sistema protivvazdušne odbrane S-400.
Sa druge strane, takav korak bi zakomplikovao odnose između SAD i Evrope, pa je to, po svemu sudeći, i glavni obuzdavajući faktor za Vašington.
„Severni tok“ podstiče „rusku agresiju“
Komentarišući izjavu Teda Kruza da gasovod može doneti milijarde dolara za „podsticaj ruske agresije“ i naneti štetu evropskim zemljama, ruski politikolog Pavel Koškin ocenjuje da je ovde, pre svega, reč o pokušaju zaštite nacionalnih interesa SAD.
„Priče o tome o tome da ’Severni tok 2‘ predstavlja pretnju evropskoj nacionalnoj bezbednosti traju već duže vreme, a koliko se sećam, o tome je govorio američki ministar energetike Rik Peri, koji je i predlagao blokiranje projekta. Sve je to, čini mi se, retorika koja se unutar SAD razvija u skladu sa tipičnom američkom agendom o Rusiji. Jasno je da SAD žele da se takmiče sa Rusijom u Evropi i da razvijaju svoje energetske projekte. Ali mislim da je ovo malo verovatno, zbog činjenice da Evropa ipak više zavisi od jeftinijeg ruskog gasa, nego od američkog. Amerikanci su počeli da isporučuju tečni prirodni gas u malim količinama Poljskoj i južnoj Evropi i sada pokušavaju da naprave osnovu za sprovođenje tih svojih ideja, ali ne verujem da će uspeti to da realizuju“, smatra Koškin.
Politikolog napominje da Amerikanci već godinama upozoravaju Evropu na navodnu opasnost od „Severnog toka 2“ i da je „ta retorika toliko stabilna da se ne menja, uprkos činjenici da se ministri energetike menjaju“.
Projekat „Severni tok 2“ podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda ukupnog kapaciteta 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obala Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke. Planirano je da gasovod prođe kroz teritorijalne vode ili isključive ekonomske zone Rusije, Finske, Švedske, Danske i Nemačke.
