U pismu američkog predsednika Kongresu navodi se da će SAD u narednim nedeljama poslati dodatne jedinice u Saudijsku Arabiju u cilju zaštite naftnih objekata. Prve trupe su već stigle tamo, dok će ostale doći u toku narednih nedelja. Ukupan broj američkih vojnika u Saudijskoj Arabiji, sa tim dodatnim snagama, brojaće oko 3.000 ljudi. Vojska će ostati tamo dokle god bude neophodno, a u cilju jačanja protivvazdušne i protivraketne odbrane u Saudijsku Arabiju stići će i raketni i radarski sistemi, vazdušno ekspedicijsko krilo za podršku lovcima Ratne avijacije i dve eskadrile lovaca.
Sve se vrti oko nafte, pa i američke trupe
Moskva ocenjuje da namera Amerike da u narednim nedeljama pošalje dodatne jedinice u Saudijsku Arabiju, vodi ka eskalaciji tenzija u regionu Persijskog zaliva.
To je povećanje pritiska i demonstracija sile usmerena protiv Irana na svim frontovima, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Mihail Bogdanov.
Direktor Instituta za političke i društvene studije crnomorsko-kaspijskog regiona Viktor Nadein-Rajevski podseća da su SAD donele odluku da povećaju vojni kontigent u Saudijskoj Arabiji nakon napada jemenskih pobunjenika Huta na saudijska naftna postrojenja 14. septembra, za šta Vašington optužuje Iran, dok Teheran te navode negira.
„Nakon sirijskih događaja, usledila je Saudijska Arabija i sve se vrti oko nafte. Napad dronova u septembru na naftne objekte u Saudijskoj Arabiji bio je za njih prilično ozbiljan šok — to je očigledan neuspeh američkih sistema protivvazdušne odbrane. Potrebno je nekako se rehabilitovati zbog propusta u odbrambenom sistemu. A sa druge strane, postoji interes da se američki izvoz nafte na odgovarajući način obezbedi. Amerikancima nije potrebno ni ozbiljno poskupljenje nafte, niti ozbiljan pad cena, jer tada nalazišta na kojima rade američke kompanije postaju neisplativa. Možda da i ovaj momenat takođe igra ulogu“, reko je Nadein-Rajevski.
Prema njegovom mišljenju, odluka američkog predsednika imaće političke posledice.
„Jačanje američkih trupa u Saudijskoj Arabiji takođe dovodi u pitanje dalje pokušaje obnavljanja odnosa sa Iranom. Čini se da oni više ne postavljaju taj cilj, a da će se konflikt nastaviti“, smatra ekspert.
Jačanjem vojnog kontingenta i raspoređivanjem oružja Tramp želi da pokaže da SAD igraju važnu ulogu na Bliskom istoku i da su garanti bezbednosti u regionu. Međutim, eksperti ukazuju na činjenicu da Saudijskoj Arabiji ne preti opasnost, s obzirom da pretnje Huta nisu ozbiljne. Njihovi napadi su periodični i oni gađaju teritoriju Arabije improvizovanim raketama. Uostalom, Saudijci bi i sami mogli da se odbrane od tih napada.
SAD povećaju vojno prisustvo u Saudijskoj Arabiji kako bi Vašington mogao da odgovori na sve situacije na Bliskom istoku koje im neće odgovarati ili biti po volji. Eksperti smatraju da američka strana neće samo braniti, već će i napadati, ako situacija to nalaže i zaključuju da Tramp vodi nedoslednu politiku — prvo najavljuje povlačenje američkih trupa iz nekoliko zemalja Bliskog istoka, a zatim povećava vojni kontigent u drugim državama regiona.
Pritisak na Iran
Odnosi SAD sa Iranom takođe ostaju u središtu pažnje. Američki državni sekretar Majk Pompeo pozvao je ranije da se pojača pritisak na Iran, jer je „došlo vreme da se sve zemlje okončaju s nuklearnim ucenama“. U tom kontekstu, od sredine decembra stupiće na snagu američke sankcije protiv iranskog nuklearnog objekta u Fordou.
Pompeo je naglasio da je takva odluka doneta kao odgovor na odluku iranskih vlasti da počnu rad na obogaćenju uranijuma u Fordou i naglasio je da SAD smatraju da za Iran „treba da bude dozvoljena količina obogaćenog uranijuma jednaka nuli“.
Eksperti predviđaju da će Vašington dodatno povećavati pritisak na Teheran, a da će situacija u Persijskom zalivu i dalje ostati teška. U ovoj fazi isključuje se mogućnost vojne operacije SAD protiv Irana, ali nije isključeno da bi se to moglo dogoditi u budućnosti, s obzirom da je pritisak Pentagona izuzetno velik, a da su američke korporacije veoma zainteresovane za iransku naftu.
